30.09.2012.

Pospremanje terase


Sutra krećem na posao. Nije da neću imati vremena za kreativni rad, po nekad vikendom, a za nešto jednostavnije, tu su večeri, kao paper quilling. Ipak, provela sam tri sata posmremajući terasu dva puta dva...bilo je baš svega, jer sam radila i sutradan nastavljala kad mogu i kad sam raspoložena, sve je bilo uvek spremno, jedino sam četke prala i zatvarala bočice. Mom dragom pao kamen sa srca, pitao je da on pospremi, znači da mu je baš bilo dosta :D Završene su ove dve boce, nisu mi prve, ali su prve malo ozbiljnije. Quilling mi ide veoma sporo, valjda to tako i mora.
Gde god bile i šta god radile, budite mi radosne :)

28.09.2012.

Godišnji odmor


Već godinama je, uglavnom isto. Godišnji odmor provedem na terasi i radim...ni malo mi to više ne pričinjava zadovoljstvo. Čak ni u neku šetnju ne izađem, nije da ne bih želela, nego se vreme nekeko izvuče. Ipak, šta bih drugo, da putujem ne mogu, osim kad moram. Tako, prođoše tri nedelje odmora...nije da nisam mogla uzeti više, ali u mom poslu nije baš dobro biti dugo odsutan. Prednost je što mogu po neki dan i izostati, a da me niko ne proziva, naravno, uz punu odgovornost prema poslu, što ja ne činim često. Kad sam bila kod mame, konačno sam uzela jednu staru drvenu kutiju, koja je imala neki oštećeni i ispucali dubrez, tanak poput furnira, merkala sam svaki put da je uzmem i preuredima, ali mama tu drži neke sitnice neophodne da joj budu na dohvat ruke. Našle smo privremeno rešenje, i kutija je spremna da joj bude vraćena sledeće srede, kad planiram da idem u Čačak.
Ovo su nove kutije, jedna ima tri fotografije jer ima više rada, ostale dve su jednostavne.
Nema ona flekicu napred, to je nešto palo dok sam fotografisala, pa me mrzelo da ponovo fotografišem, izvinite :)
Dok se lak sušio, malo sam vežbala quilling :)
Želim vam prijatan dan i još lepši vikend.

26.09.2012.

Nema pravila :)

Bilo je dosta uzbudljivih dana iza mene. Sada se ne mičem sa terase, evo tri dana, zalepila sam se za neke kutijice i boce, ne ide mi nikako. Možda je to zato što želim da budem na nekom drugom mestu, ili želim da radim nešto drugo. Bila sam u Čačku-neplanirano. Mama se razbolela. Srećom, dobro je, čak izuzetno dobro, s obzirom na njene godine i na to kako je moglo biti. Stres je ostavio traga na meni, u mojoj duši. Koprcam se, da nastavimo dalje moramo. Mama je sada dobro. Pre nego što sam i sanjala da ću tamo putovati i pravila druge planove, počevši od onih perlica, kojih sam radila još, nastavih do paper quillinga. Sve oko čačakalice, sve po sistemu-snađi se. Ništa ne valja, kad vidim radove na netu, sve bih bacila. Ipak, ponosim se svojim počecima, svaki početak je težak, sve počinje prvim korakom. U Čačku mi je brat napravio motalice za papirne trakice. Velika igla za šivenje tapiserije, i neka drvena drška. Ove krugove sam sama isecala makazama, pa sam videla da je karton tanak, ne zadržava se umotana trakica unutar kruga, a kako nisam imala onaj lenjir sa krugovima, dosetim se i nalepim podlogu za karton sa izrezanim krugovima, između malo tanke karton pene, te dobijem dubinu. Dakle, preostaje mi samo da motam i lepim. Ono najlepše što sam uradila, malenu karticu zahvalnosti, uz poklončić za drugaricu, doktorku koja je primila mamu u bolnici kad joj je pozlilo, koja me zvala i umirila da ne treba da trčim u Čačak, da je sve u redu, e tu karticu nisam fotografisala. Eto, u tom Čačku, imam drugarice, da sam negde daleko,preko okeana, bilo bi isto kao da sam tu, sticajem okolnosti, skoro sve moje najbliskije drugarice sada su doktorke. Život je čudo, uvek nam neka sila iznad nas, daje snage da idemo dalje, sve dok dišemo. Evo sličica. Ima tu malo i perlica...sve da vam pokažem :)
Eto, drage moje, toliko od mene u ove kasne sate. Želim vam predivan dan. Želim vam sve najbolje, puno radosti.

13.09.2012.

Ogrlice


U početku je išlo sporo, dok nisam malo uvežbala. Početni rezultati mi se dopadaju. A vama?
Hvala svima za komentare i pohvale. Trudim se da nađem vremena da uzvratim :)

10.09.2012.

Narukvice


Povezano malo sa pretprošlim postom...bila sam u potrazi za natur drvenim narukvicama. Našla sam na fejsu devojku koja ih rodaje. Ono što me zapanjilo i rastužilo je da je imala jedan album u kome je nudila dekupažirane narukvice po istoj ceni kao natur, valjda nije znala šta bi s njima...ne prodaju se. Mi smo kreativci, radimo iz zadovoljstva. Naručila sam dve koje sam sama napravila, ni blizu tako lepo kao imanjainja moja ćerke. http://www.facebook.com/vesnina.malaradionicadecupage Naručila sam i nekoliko koje je ona prodavala i odmah ih poklonila, naravno rekla sam da nisam ja radila. Ja sam radila ove koje vam pokazujem, ali nisam ih ni malo dobro uradila. Spojevi sa unutrašnje strane se, srećom, ne vide kad se stavi na ruku.
Još puno ja treba da učim i vežbam :) Do sledećeg posta, grlim vas sve.

01.09.2012.

Ponovo sa vama


Hvala za divne komentare i reči podrške. Ipak sam nešto radila. Shvatila sam da mogu da poklonim radove nekome ko će ih zaista ceniti, u humanitarne svrhe. Danas sam odnela prijateljici punu kesu radova za jednu humanitarnu izložbu. A ovo su novi bookmarkeri napravljeni za Helen, moju prijateljicu. Helen je odlučila da rodi peto dete. Za vreme trudnoće, osećala se jako loše, a stanje je postalo alarmantno negde pri kraju šestog meseca trudnoće. Porodili su je, jedva su preživeli i ona i njen sin, beba je nakon toga bila dva meseca u inkubatoru, a Helen na lečenju od teške bolesti koja je u trudnoći pokazala pravo lice. Bookmarkeri, a i još po nešto lepo, može se kupiti ovde.
Hvala vam, divni ste. Voli vas vaša Nena :)