26.09.2015.

Nema kreativnog haosa

Davno sam završila radove koje sam u fazi rada, pokazala u prethodnom postu.
Nisam još sve ni fotografisala.
Nekad nemam vremena, nekad nemam volje.
Konačno, da pokažem bar nešto.

Najveći projekat, namerno urađen skroz jednostavno, stoji sada u našoj dnevnoj sobi.
Njegovo veličanstvo stočić!
Uklopljen je sa ovom policom za telefon, koja stoji u jednom uglu.





Zaboravila sam da fotografišem kakav je bio, pa sam u fotografijama pronašla ovu :


Radila sam i nove futrole za naočare, koje sada tužno čekaju da ih neko koristi. Uz ovu, (salveta imitacija čipke), imam tri na raspolaganju.




Moja ćerka mi ponekad pomaže.
Sada je biloobrnuto, ja sam njoj malo pomogla da uradi teglice. Cepkala je salvetu da rasporedi cvetiće po svom ukusu.


Za večeras, to je sve.
Nadam se da vam se radovi dopadaju.
Uskoro ću fotografisati još nešto što je završeno, a planiram da radim još jednu partiju dekupaža. Posle toga ili u međuvremenu, neke druge tehnike. Kad bude dovoljno vremena i raspoloženja.
Danas je moja ćerka videla bezobrazno skup džemper koji joj se svideo, od melirane bukle vunice, ali mašinski rad. Možda krenem u novu avanturu, igle za pletenje nisam držala u rukama skoro trideset godina.
Uh, al' sam matora :-D
Sve najbolje vam želim, budite kreativni, ne samo rukama, već i u stilu života!

02.09.2015.

Haos, kao i kod vas u kreativnom svetu

Nemam atelje!
Nemam ni neku malu sobicu, pa da samo zatvorim bočice i izađem.
Imam dobru volju i znanje!
Imam gomile salveta, a nikad dovoljno.
Imam i drugog materijala i alata, boja, i puno malih plastičnih teglica i posudica u kojima čuvam boje.
I najvažnije, imam pomoć i podršku porodice.
Zbog neadekvatnih uslova za rad, kad odlučim da radim, radim mnogo stvari odjednom i to traje danima. Dakle, kad odlučim da radim, ništa me ne može sprečiti. Trudim se da sve bude pedantno, dobro osušeno, čisto, kad umrljam ne kažem: E, baš sam tako htela, već popravljam, šmirglam i ponovo bojim.
Tako, dok se jedna stvar suši, druga se boji u najmanje dva sloja, treća popravlja, a na nekoj petoj lepi salveta ili drugi dekorativni elementi. Zahvaljujući tome, završila sam tek kad je poslednji rad izlakiran "drugu ruku", a po potrebi i treću.
Dok radim ne mislim ni o čemu, samo o tome kako bih..., da li bih dodala ovakav ili onakav detalj, da li bih krakel ili bih patinu, možda tranfer, čipku, okamenjenu ili običnu, neku trakicu... Vreme zaista leti. Meni prija.
Pa, evo, zavirite malo u moj "atelje". Na ideju da vam pokažem delić svoje svakodnevice ovih dana, došla sam sedeći za stolom, lepeći salvetu, kad sam bacila pogled na ovu prvu sliku :



Ovo su delovi kafe stočića, obojeni u svetlo bež. Nije bio star, ali je ploča imala grešku, počeo je da se odlepljuje gornji sloj. Ceo sto je od obične oplemenjene iverice. Otkrila sam chalk paint u domaćoj radinosti i odluka je pala, biće sređen! Ispred je polica stara preko pedest godina, rad mog svekra, jednom dekupažirana, ali sam odlučila da malo promenim. Na zidiću ispod ograde, obavezan đubrovnik i četka, kao i dve teglice koje je obojila ćerka. Cveće iznad nisam slikala, ne uklapa se u priču, osim zbog cvetnih motiva na salvetama. Na podu, preko cele terase, najlon preko pločica, kao i na stolu preko mušeme. Našla se tu kesa sa salvetama koje su ušle u širi uži izbor, a konačan izbor napravim gledajući da li motiv odgovara predmetu i mojoj zamisli. Često se dešava da odvojim dvadestak salveta, pa ni jedna ne legne, onda ponovo biram iz dve velike kutije. Salvete uglavnom cepkam i čupkam oko motiva, da se lepše stope sa podlogom.
Na drugoj fotografiji je kutija s bojama, ima ih i van kutije, mesto je našla na podu, a između ima još manjih elemenata stočića.



Sto je jednom stranom prislonjen uz zid, a iznad, levo je sims od prozora ćerkine sobe, kao stvoren da potrpam koješta: teglice s bojom, četke, sunđerčiće, a kao što vidite, tu se našla i kafa.
Haotično, zar ne. Ako pitate dešava li se da nešto "zaturim", naravno da se dešava, onda kreće potraga, a ko traži taj i nađe.
Dok smo muž i ja bojili ove velike table od stočića, pomerali smo sto na sredinu. Tu mi je on pomogao, na čemu sam zahvalna, jer su ove velike ploče baš teške.
Tu oko mene, stalno se vrzma i nikad me ne napušta naš Lenon. Malo ga zbunjuje najlon na podu i najradije sedi ispod stolice na kojoj ja sedim, sakriven ispod duge haljine :) Tu haljinu je trebalo da fotografišem, na njoj su tragovi gotovo svih mojih radova :)
Dok sam fotografisala, krenuo je da mu negde ne pobegnem, ali nisam uspela da ga lepo fotografišem, okrene se baš kad ne treba. Uspela sam kad se sakrio ispod stola i omiljene mu stolice.


Slike su napravljene juče pre podne. Posao polako odmiče. Tegle i boca su dobile svoje salvete, ali na njima ima još da se radi.Nalepljene su salvete i dodato malo patine na rubove stola. To sa patinom mi nije baš sjajno uspelo.

Tako mi protiču dani. Da se zna.
Pišite mi ako vam se tekst dopao. Hvala za sve komentare, radujem se komentaru, a zadovoljstvo mi je da čitam vaše blogove, koliko vreme dozvoli. Žao mi je što je vremena sve manje pa tako i manje postova na blogovima.
Hvala i prijatan dan!