Moj radni kutak

Hvala vam za sve pohvale mog radnog kutka. Osećam potrebu da vam napišem da se ovde ne mogu baviti kreativnim radom, ipak je to spavaća soba. Tu radim ono što donesem s posla, i družim se sa vama.

Dok ovo kucam, zamislite me na ovoj stolici, u ovom ambijentu, jer tu sedim. Sa moje desne strane je krevet, iznad uzglavlja je veliki prozor, a sa leve strane su vrata, izlaz na terasu, moju omiljenu.
Polica je visoko, zbog visine radnog stola, detalji se ne vide dobro, moraće na doradu, da se doda još salveta na njene donje delove.
U ovom malom uglu, u radu, a naročito u druženju sa vama, meni je lepo.
Pozdrav, dragi moji prijatelji!

Giveaway kod ville-loredane

Villa nas je ponovo oduševila divnim vilinskim pričama, poezijom i organizuje novi giveaway.
Požurite da se prijavite, zabavno je!

JOŠ MALO

Drage moje, je li vam vruće?

Meni je na poslu po malo vruće, imam samo ventilator, ali je, srećom, zgrada u hladovini, u prevozu je sto stepeni, srećom stan nam nije mnogo vruć, osim...spavaće sobe, tu ugreje popodne, a ja tu sedim i radim, radim i kod kuće, ponovo, mora se...prokuvaću.
Onda sam zamolila dragog da ipak uključi klimu, ali, ima i to svojih mana, moram otvoriti vrata, slušam TV, on gleda tenis, slušam priče, a treba mi koncentracija, ma, ništa ne može biti savršeno.

Dok sam radila policu, onako usput, dok se boja sušila, uradila sam još nešto i čuvala u tajnosti, za pravi trenutak da vam pokažem, a pravi trenutak je sada.
Bočica od 2,5 deci vina, imam ih nekoliko, uvek je muž gunđao zašto ih čuvam...uradila sam jednu, i fotkala sa obe strane, da ne bude zabune da su dve bočice od vina, onda bočica od nekog leka, takođe staklena, zatim ica, tako se kod nas zove ova boca, neko je zove pokinja, pola kile, i na kraju, vaznica od isečene plastične boce.
Prvi radovi na staklu, ja sam vrlo zadovoljna.

Kod mene u kraju su bezobrazno skratili radno vreme pošte, samo do tri popodne, dakle pošta radi samo za penzionere, što ja u ponedeljak nisam znala, zato sam ponela juče, u utorak neke pošiljkice kad sam pošla na posao, u Zemun, centar, da pošaljem, ali kad krenem kući, a tada u celom Zemunu isključe struju, tako da sam tek danas poslala. Stići će, nikad nije kasno!

LJubim vas sve, i hajmo negde na plivanje!

Gotova je

Lepa mi ova slika!
Na terasi, prozor Anđelkine sobe, čak se vide i afričke ljubičice unutra, i moja senka, kao u ogledalu:)

Još da nabavim neke kukice za kačenje i okačim je ovde iznad malog radnog stočića gde mi stoji lap, i gde ja sedim satlno, a na nju ću postaviti izložbu:)

Kako divnih papirnih maramica ima, ko ima srca da ih koristi za ono čemu su namenjene:)

Pakovanje ovih "Palominih" salveta sam juče kupila, ali sam odustala od ideje da njih lepim.

Želim vam prijatno nedeljno popodne!

Dok teče vreme

Da počnem od najlošije ili od najbolje:)
Ovo su plastične kutije od herbalife-a.
Ne koristim više te proizvode, iako su sjajni, ali imam puno kutija.
Na poklopcu je znak, koji je bilo teško zakamuflirati, kad sam nanela kit za drvo, prilikom šmirglanja, otpao je kao iz kalupa, a onda sam ponovila, malo išmirglala plastiku, nanela tanak sloj razređenog drvofiksa, koji se odvajao u kapljice:(, ali je kit stajao. Međutim, ma koliko se trudila da šmirglom napravim glatku površinu, to mi nije polazilo za rukom, pa sam poslušala dobar savet.
Nisam imala dobre ideje, ovde bi se bolje složile savlete sa manjim motivima ili prugicama, to sam shvatila tek kad sam nalepila motive, no, šta je tu je, ima kutija još, pa će sledeće biti bolje.

Posle ovog rada, ja sve uprskam time što nemam strpljenja ni umešnosti da malo bolje fotografišem. Fotografisala sam na delimično sređenoj terasi, jer nameravam da nastavim da radim, nakon šmirglanja ovog čuda, za koje se nadam da će biti lepotica. Moj dragi je nanosio kit, znao je da on neće šmirglati,pa ga je stavljao nemilice, pola kila potrošio, sve je bilo belo, i ja sam bila bela:)
Usledilo je čišćenje terase, a ja sam otišla pod tuš i ubacila "belu odeću" i kućne papuče u mašinu.

Kad završim ovaj post, idem da je bojim, šmirglana je do bola, a vidite koliko je bela:)

Za kraj, još jedna fotka ove morske kutije od proteina, salvetu sam dobila od Marine.

Pzdrav i bidite mi dobre i radosne.

SWAP KOD MEDENE

Medena je jednostavno Medena, baš joj nick odgovara.
Ona je zaslužna za ovaj divni izgled mog bloga.
Na njenom Medenom blogu, možete se prijaviti za uređenje svog bloga, ona to sjajno radi.
A na blogu Medena, prijavite se za Sweet Summer Swap.

Biće divno, zabavno i uzbudljivo.
I što nas više bude, to će zabavnije biti.
Hajdemo devojke!

Moji bookmarkeri čekaju da se nađu u knjigama koje čitate!

Ružice

Prvo, devojke, hvala puno za vaše komentare, za prijateljstvo, hvala na svemu.
Ne znam da li se neko vraća na komentare koje daje, jer ja često u komentarima odgovorim, a i sama se na blogovima vratim i pogledam komentare posle mog...

Iskreno, malo mi je dosta kreativnosti.
Jer, nemam vremena kad idem na posao, retko ukradem malo vremena vikendom, pa sam krenula sve da nadoknadim.
Evo, od srede, danas je šesti dan koji provodim u kreativnom neredu koji sam napravila na terasi.
Još nisam otišla u poštenu šetnju, kao da me neko juri da moram uraditi ovo i ono.
Malo ću da usporim, mada mi je ostao jedan ozbiljan, za moje umeće ozbiljan projekat, sređivanje jedne drvene police koju je napravio moj tata još pre otprilike 45 godina,a njega nema sa nama dvedeset tri i po godine. Moj brat je hteo da baci policu, malo je falilo da ga gađam njome, no beše mi žao police.I moj dragi je prokomentarisao, da je rekao koju više, ne bi mi više ni bilo žao police, a sada se nudi da pomogne u šmirglanju.

Na ovoj polici je stajao radio aparat, nekada kad se više slušalo, kad je televizija tek počinjala.To su bili oni stari veliki aparati, a sada radio slušamo samo u kolima:)
Ja počela jedno, odoh negde daleko, na drugu stranu.Uopšte nisam nameravala da pišem o polici, htela sam da bude iznenađenje. Vidi se da sam željna priče, iako su moji svi u kući, slabo pričamo, ja sam ili u radu, ili za kompom:)

Evo, mojih ružica, sličice nisu dobre, kao i obično, boje nisu verne,bež izgleda belo, svetlo zelena i svetlo plava su jednake, sve jako nežne boje su na fotkama-belo, ali imaćete neki utisak. Koristila sam til, crni i beli, što se na fotografijama uopšte ne vidi. U sredini perlice, veštački biseri, dugme, kako koja.

Hajde da se kitimo!

Moja Anđelka kaže da nisu dobre, nisu potpino simetrične,ja mislim da ne može da se složi pod konac, ni svaki cvet u prirodi nije isti, ali je svaki lep.
Šta vi mislite?

Za kraj čuvam šlag, stigla nam prva desetka u ovom ispitnom roku u index!

Hvala što imate strpljenja za mene!

Šta krije poklon

Ovaj ružno zapakovani poklon (ja pakovala, dok su se devojke lickale:)), krije moj rad, juče popodne, noćas i danas. Vreme jako brzo prolazi.
-Mama, šta ima za ručak?!
-Pa, koliko je sati? Već! Mislila sam da nije još ni podne!
Izrezala sam samo jednog leptirića, a prošlo sat vremena, uh, uh...
Svaki početak je težak, dobro su govorili naši stari.
Jer, ma koliko da me savetujete, ma kiliko da gledam tutorijale, čitam, gledam filmove na youtube, dok se sama ne uhvatim u koštac s tim, teško je, učim na svojim greškama, to je najteža, ali i najbolja škola.

Mama, ovo je divno! Šta pričaš, te greške samo ti vidiš i one tvoje prijateljice koje su stručne, Jana to neće videti...
Nadam se da je tako!
A da sam se trudila, jesam.
Da sam pitala Mare i Sanju, jesam. Hvala im puno!
Koliko sam od njih i od svih vas naučila, videćete.
U suštini, za vas iskusne "tete salvete", ovo nije ništa novo, a za mene je korak od sto milja, jer prvi radovi koji neće ostati u mojoj vitrini, rađeni su za devojku koja je drugarica mojim ćerkama, znaju se i druže od rođenja, jer je ona ćerka moje drugarice, a od udaje se i porodično družimo, jer su nam se i muževi "našli".
I tako, ćerke odoše na žurku, povodom diplomiranja na farmaceutskom fakultetu, u roku, tek sada bi Jani počeo apsolventski, a ja ostajem sa svojim dragim, svako za po jednim kompom.
Imao je i on udela u ovome, skinuo je bravice i šarke i ponovo ih namestio.

Nestrpljive da vidite šta krije poklon.
Jednu veću i jednu manju kutiju i jedno drveno ogledalce.

Unutra je obojeno roze, jer je prvobitna zamisao bila da obe kutije na vanila podlozi imaju roze motive, ali je jutros Anđelka otvorila svoju do sada nedodirljivu riznicu salveta, koje su njih dve skupljale od detinjstva.

Ogledalce je na preklapanje, već sam jedno takvo radila, ali kad se unutrašnja strana oboji, ne može da se zatvori, zato sam unutra boju ošmirglala, i onda spolja popravljala, malo je aljkavo, nisam ga htela pakovati, ali Vesna je insistirala.

Na kraju, da vam pokažem kako su se sredile devojke, mada Vesna ciči da nije lepo stala, Anđelka je već obukla mantilić i namerno napravila "Kez" za drugu sliku, pa ako ove slike nestanu iz posta, ne zamerite, Vesna će tražiti da ih obrišem...samo ako vidi, srećom na zalazi često na moj blog.

Hvala svima na savetima, posebno Mare i Sanji, hvala vam na ohrabrujućim komentarima.

P.S. JEDNOM JE NEKO O TOME PISAO, PA DA PONOVIM MOLBU.
POČELA SAM SA RAZGLEDANJEM BLOGOVA I KOMENTARIMA. NE ZNAM KAKO VI, MENI BAŠ NE ODGOVARA ONA PROVERA PUTEM REČI, DEŠAVA MI SE DA ZABORAVIM NA KOM BLOGU TO POSTOJI, NA KOME NE, PA KLIKNEM POŠALJI I IDEM DALJE, NARAVNO, KOMENTAR NE ODE, JER NISAM UKUCALA SLOVA, A KAD IH KUCAM, ČESTO POGREŠIM, PA PONOVO. VOLELA BIH DA TO SVI SKINEMO SA SVOJIH BLOGOVA, BLOGER IMA DOBRU AUTOMATSKU ZAŠTITU OD NEPOŽELJNIH KOMENTARA, A U REDU MI JE OPCIJA DA VLASNIK BLOGA ODOBRI KOMENTAR, SAMO DA NE KUCKAM TA SLOVCA...NADAM SE DA NEĆETE ZAMERITI, NI JA NE INSISTIRAM, I DALJE ĆU POSEĆIVATI BLOGOVE KOJI IMAJU TU OPCIJU, ZA KOJU NE ZNAM NI ČEMU SLUŽI, JA SAMO MOLIM, OLAKŠAJTE MALO....

Kutije

Konačno sam se usudila da "ulepšam" dve kutijice od drveta, kupljene kod Kineza.
I stalno gledam onu jednu koju mi je Sonja poklonila, kako je savršen rad, boja tanka, šmirglano, tonirano, pa vidim na svom radu samo mane.
A Sonja nije imala nikoga da joj pomogne i posavetuje je, samo je gledala na netu i radila.
Možda danas prošetam do nje, na časove:)))

Razgledam svakodnevno vaše divne radove, i ima ih puno, znam da se ovde ne mogu tako lako prodati....ima izložbi za članove nekih udruženja, ali, ja zbog svoje profesije to ne smem, davala sam nekim prijateljicama svoje bookmarkere, ali u masi njihovih radova, moju se nisu ni videli, ništa od prodaje, a valjda i tuđa ruka...znate kako se kaže.

Danas je ovde hladno, moraću da pobegnem sa terase:)
Šaljem vam svima tople zagrljaje!

I dalje samo vežbam

Prvo želim da se zahvalim svima koji posećuju moj blog i ostavljaju komentare.

Juče sam vežbala dekupaž.
Baš sam se namučila, ali sam uživala.
Uredila sam dve kutije od bombonjera.
Prva, u obliku srca je od plastike.
Donji deo je bio crvene boje, a gornji potpuno providan.
Tapkanjem sunđerom sam nanosila boju, namerno sam ostavila unutrašnjost kutije crveno.
Onda sam na poklopac nanela salvetu koju sam dobila od Mare i nalepila trakicu. Pokušala sam da šmirglanjem uglačam boju, ali to je išlo jako sporo, pa sam odlučila da mi se baš sviđa neravna tekstura:)

Druga kutija je kartonska, sa poklopcem od one tanke plastike, skoro kao folija, uvija se dok se radi. Mama mi je dala ovu salvetu, kaže da je čuva godinama, kao da je znala:) A ja volim kombinaciju roze i plavo. Možda ovde nedostaje neki detalj, ali mislim da nije baš vredno truda, kutija je neupotrebljiva, jer je karton upio boju, a i dodati slojevi su uvećali kutiju, s teškom mukom se navlači poklopac na nju.

Volela bih da mi napišete i neki savet, posebno kako da sačuvam kutiju od oštećenja dok se boja suši, bojim jednu stranu, pa čekam, pa sledeću, pa isti postupak sa drugim slojem boje....
Umesto laka sve premažem drvofiksom, jao meni ako pipnem pre nego što je dovoljno suvo, za prst se zalepi drvofiks, a onda se povuče, oljušti ceo sloj.
Čitala sam puno, gledala tutorijale na Youtube, znam postupak, ali praksa je nešto drugo, to što mene zanima, ne prikazuje se:)
I dalje učim i uživam u vašem umeću!
Hvala vam!