Materice

Tri nedeljna dana pre našeg Božića se slave kao Detinjci, Materice i Očevi.
Tih dana je običaj da se vezuju oni koji slave, prvo deca, pa mame, a na kraju tate.
Za bi se odvezali, slavljenici daju neki poklon.
Nama su ćerke kuvale kafu.
Šta bismo mogli očekivati...devojke nisu baš zainteresovane da slave.
No, danas su se odjednom zaiteresovale, kad je došao dan kada mene vezuju i kada ja treba da ppoklanjam.
Bila sam spremna, svako je dobio simboličan poklon, ovog puta kupljen, jer su im moji kreativni radovi već preko glave.
Sada se spremaju da sledeće nedelje, koja, slučajno pada na Badnji dan, vežu svoga taticu.
Njima će se lako odvezati, ali meni teško, beće vezan celog dana, neka malo pati :)

Ljubim vas sve.

Odlazi jedna godina

Ova godina meni uglavnom nije bila lepa.
Ipak želim da pamtim i rezimiram samo lepe stvari.

Porodica mi je zdrava i ja sam zdrava. To je najvažnije.
To je dovoljno.

Na poslu sam veoma uspešna i zadovoljna sobom.
Još sutra da završim godišnji popis predmeta, a u ponedeljak se samo slavi, dođemo na posao, radni je dan, ali ne radimo, družimo se, jer u ostalim danima se jedva viđamo, takav je posao.
Kreativnih radova bilo je puno. Moglo bi biti i više i bolje, ali i ovo je dovoljno.
Naučila sam nešto novo, guilling. Malo sam usavršila dekupaž, treba još da učim.
Presovano cveće sam ove godine zanemarila, a to je moja prva tehnika sa kojom sam ovde počela. Radila sam samo bookmarkere i čestitke.
Prodaja mi nije išla. Ono malo što sam prodala, rado bih vratila i trostruko platila, o razlozima neću, obaćala sam, samo lepe stvari.
Dobila sam prelepe poklone, družila se na netu i uživo sa nekim devojkama, to mi je nešto najlepše ove godine, kao i svake.
Ističem posebno da sam bila kod Iskrice, čak dva puta, da sam presrećna što sam upoznala i nju i njenu porodicu i uživala u druženju.
Pročitala sam i po neku knjigu, družila se sa ljudima sa sajta "Tajna", napredovala u svojim shvatanjima života i sveta.
Eto, toliko o prošloj godini, najbitnije.

Očekivanja za seledeću godinu:

Da budemo zdravi i zadovoljni...
Da moji prijatelji budu srećni...
Da se moj muž zaposli...
Da Iskrica bude moj gost sa ćerkom...
Da sve lepo nastavi ovako kao do sada...

Sećan Božić

Svim mojim dragim prijateljicama koje sutra slave Božić, i vašim porodicama, želim sreću i zdravlje, puno uspeha u kreativnom radu i u svim životnim aktivnostima.
Žive mi i vesele bile!
Srećan Božić!

Čestitke

Napravila sam ih baš, baš puno.
Onda sam shvatila da nemam ni jednu kod sebe da nekome pošaljem.
Ne, nisu još prodate, ali sam optimista.
Tako sam tri dana bolovanja zbog prehlade, iskoristila i ponovo napravila nered.

Uživala sam u radu, nadam se da ću dobiti prolaznu ocenu.
Sutra ću uživati u novostima na vašim blogovima :)

Hvala Iskrici

Od Iskrice sam na poklon dobila ove medijapan ploče.
Kod Iskrice sam videla kako ih je ona uredila.
Nisam imala bolju ideju :)
Zato sam joj od srca zahvalna, ovo je skoro više njeno delo nego moje, podloge, ideja...posle je sve lako.
Hvala Iskrice, i hvala tvojoj maloj princezi :)

Nisam želela puno detalja, radila sam po principu manje je više. Prva dva rada još nisu izlakirana, no ja sam bila nestrpljiva da pokažem, da ne bi ostalo da se nisam pohvalila do ponedeljka uveče.
Imam puno obaveza ovog vikenda, a ne radi se o kreativnom radu.
Zato molim, oprostite, neću stići da komentarišem na vašim blogovima, ali ću se potruditi da sve nadoknadim sledeće sedmice.
Zagrljaj :)

Da vas pitam...

Ove dve gift kartice radila sam oko tri sata.
Naravno, prethodno sam imala isečene trakice i podloge. Nije nešto ni posebno precizno, latice nisu savršeno jednake. Nema ni puno motiva, baš jednostavno, jednostavnije biti ne može.
Da li sam previše spora ?

Drugo pitanje je kako raditi podlogu?
Isečem karton, označim nekim tupim predmetom liniju po kojoj treba da previjem, ali kad previjem čestitka je malo otvorena.
Da bi "legla" stavljala sam u teške, debele knjige, kao kad presujem cveće, ostavljala tako par dana, bude malo bolje, ali se ipak malo otvara, sve dok je ne upakujem u celofansku kesicu, ona je drži, ali kroz nju ne mogu da fotografišem.
Sledeće pitanje, upravo to-fotogafisanje.
Sa blicom, uvek postoji taj odsjaj. Bez blica ne mogu fotografisati tačno iznad čestitke, jer pada senka, zato su čestitke na fotografijama trapezaste.

Svaki savet je dragocen :)

Dakle, ove dve gift kartice su moje ruke "smotale" večeras.

Prijatno veče vam želim!
Prelepe nastupajuće dane vam želim, da vam u duši i srcu bude toplo, iako je svaki dan sve hladnije :)


U međuvremenu se setih još jedne lepe igrice, na blogu Izazovi i slatkiši.
Lepo je učestvovati i igrati se.
Hvala Vanji i Jasni

Motanje...

Mojoj saradnici je rođendan.
Bila bi bruka da kupim poklon.
Nisam htela da izaberem iz gomile radova koju sam već imala.
Dve-tri večeri i danas od jutra do sad, nastala je ogrlica.
Ovakvo srce sam negde na netu videla...a i perle, nema tu ništa specijalno originalno.

Ovo nije teško, vrlo je zabavno, ali treba dosta vremena. prvo se isče papir, pa motanje, usput se malo lepi, pa se dobro osuši, onda lakiranje, na čačkalicama i spajanje ogrlice, verujem da znate sve faze rada.

To nas uvodi u temu kako biste formirali cenu svog rada?
Konkretno, ova ogrlica je od papira...materijal ništa ne košta, ovo je papir koji mi je ostao nekada kad sam pakovala neki poklon.
Rad, rad na njoj vredi puno, ima oko deset sati efektivnog rada (osim ako ja nisam ekstremno spora).
Da li bi neko platio realnu cenu?
Kolika bi ona bila?
Na ovo razmišljanje podstaklo me i to što sam saznala kolika je cena jedne moje čestitke u galeriji. Tolika i treba da bude, ali da li će neko kupovati?
Ja sam cenu spustila maksimalno, u želji da se prodaje, pa novac nam svima treba.
Koliko cena zaista utiče na prodaju?
Da li imate utisak da se skuplje stvari, bez obzira na besparicu, bolje prodaju? Retki imaju novac, pa ne kupuju jeftino, a većina bi da se pokaže.
Šta mislite o tome?

Želim vam prijatno subotnje prohladno veče :)