Ne kupujemo poklone za rođendaane...

...sami ih pravimo od srca.
U stvari kupili smo svesku, dobru, ukoričenu, dvostruko deblju nego što su uobičajene.
Vesninoj drugarici je bio rođendan, zato je ona odabrala tehniku, našla svoje stare farmerice, ona je radila, ja sam asistirala.
Pre nego što je predala poklon, uz koji je morala da se kompletira i olovka, zaboravila je da fotografiše. Zbog sezone ispita, ni slavljenica nije imala vremena da fotografiše, fotografije su stigle danas.
Čini mi se da su fotografije bolje nego kad ja fotografišem.

Upravo raspakovano :)

Osvrnete li se nekada unazad, razmišljate li o tome koliko ste lepih stvari napravili, koliko ste dragih osoba obradovali?

Gomilam materijale, ideje, završene radove koji nisu dobili dom, nezavršene radove, radove s greškom koje treba popraviti i zaključujem da mnogo bolje provodim vreme od većine žena koje nemaju svoj hobby. Naravno i dobra knjiga mi je često u ruci, najčešće pred spavanje.

I ovog leta radim i razmišljam da li sam pogrešila što nisam uzela godišnji odmor dok su vrućine, mada nisu strašne kakve znaju biti, dok je prevoz po letnjoj šemi pa nekada imam sreće, a nekada jako dugo čekam i dok imam volje, a nemam dovoljno vremena da radim sve što želim.

Silno želim neke alatke i pomagala koje gledam na netu, naročito na youtube i nadam se da ću ih jednom imati. Do tada, seckanje makazama, merenje lenjirom i trouglom, gde jedan milimetar greške, za debljinu linije može uništiti rad, ali entuzijazam retko pada. Ipak volim to što radim.

Moja Vesna je danas preuredila dva registratora, jedan je imao sliku i natpis sa nekog mog seminara, jedan sam joj davno kupila. Prelepila je samolepive tapete, nije želela dekupaž, ali o tome u sledećem postu.

Do tada, vibrirajte radošću.

Ponovo bookmarkeri

Kako su devojke, kreativke?

Vidim da ima onih koje vredno rade, a i onih koje zasluženo odmaraju :)

Radila sam, malo po malo, u fazama i nastavcima novu seriju bookmarkera. Nekako mi svi na isti kalup, ponestalo ideja. Nije ni čudo kad se uzme u obzir koliko sam ih napravila.

Nisam neki fotograf, nikako da naučim bolje, ali, ovoga puta sam neke fotografisala iz velike blizine, detalj samo, da vidite kako izgleda kad se ručno plastificira i kad se ne može potpuno istisnuti vazduh. No, tešim se da se uživo mnogo, mnogo manje primećuje nego na fotografiji.

Evo ih na gomili.

Evo i nekih reprezentativnih primeraka.

Čak ni o veličini fotografija nisam vodila računa, joj, joj, sad bih morala sve ponovo za kaznu. No, kasno je, a znam da ćete mi vi oprostiti. Lenon nestrpljivo čeka večernju šetnju, to je večeras moj zadatak, jer ostatak porodice gleda utakmicu. Sutra ustajem posebno rano, imam sastanak sa "šefom", na koji čekam, evo, mesec i po.

Još da se pohvalim da sam kuvala džem od kajsija, ukusan je, moja procena je da je dobro skuvan, ali mu je boja ostala svetla. Kupili smo kajsije, jer kod mog ujaka nisu rodile kao prošle godine. No, po svemu sudeći, kuvaću još, jer su kod ujaka mog muža rodile, insistiraju da dođe da uzme. Od viška glava ne boli, šećer nije skup, a ja i inače stavljam manje šećera. 

Ko bi mogao reći da žene nisu zmajevi :)

Želim da vam bude lepo, gde god da ste i šta god radile.

Do slećeg posta!