Novogodišnje ludorije

Da malo razbijem svakodnevicu, odlučih da učestvujem u tematskom pisanju u grupi Blogeri na FB.

Od dve teme, odabrah ovu, a obe su mi teške.
Moram da priznam da ima više od deset godina od kada me novogodišnje ludorije ne dotiču. Možda sam ja pomalo skrenula s puta, pomalo luda, jer se svi normalni spremaju za slavlje i raduju.

Za mene je to samo promena kalendara, istekne 31. decembar, dođe 1. januar i ništa više.

Nekada sam imala nadu da će sledeća godina doneti nešto bolje, da ću i ja biti bolja. Uzalud. Svaka naredna godina, teža je prethodne, a ja sam sve starija, ali nisam i mudrija.

Svakodnevno se trudim da budem bolja, zašto bi taj jedan dan bio neka prekratnica? I moram priznati, u poslednje vreme, iako to ne želim, postajem gora, preosetljiva, nervozna, slaba, bezvoljna... Mnogo toga mi smeta, ali još uvek sam zadržala sposobnost da prećutim, da ne povredim nikoga. Retki su izuzeci, kad me neki postupak baš, baš zaboli.

Za mene su dani praznika samo prilika da se odmorim, ne radi se, evo ove godine, čitava četiri dana. S druge strane, kako uvek sedim kod kuće, to mi je nekako i gubljenje vremena, jer smo na poslu toliko opterećeni, da ne znam kako uopšte postižemo i ovo što postižemo, a često nam traže neke izveštaje, popise, izjašnjenja. Nije da baš volim da radim, platu su mi baš, baš puno smanjili, ali ja sam savesna i odgovorna, što odavno nije vrlina.

Primećujem ja da je već počela užurbanost, manična kupovina, to je zbog Svetog Nikole, a posle se ne primeti zatišje, nastavlja se za novogodišnje slavlje i za Božić. Moja mama i brat slave Svetog Nikolu. Brat je neoženjen, svake godine sam išla da pomognem mami. Ove godine prvi put neću moći da odem. Boli to.
Primećujem da se kite izlozi ispred kojih se ne zadržavam, da se ulice kite figurama i girlandama od lampica, i pitam se, kome to treba i koliko je gladne dece moglo dobiti novogodišnji paketić za te pare.

Danas sam u svom naselju, iz autobusa, spazila čoveka koji se popeo na krov kuće i postavlja ono kinesko svetlucavo crevo, crveno.
Pomislila sam kako je lepo što ima ljudi koji se raduju. Nema to mnogo veze sa spoljašnjim svetom, to je u nama, ali u meni je zamrlo.

Oni koji pažljivije prate moje krativne radove, možda su primetili da nikada ne radim tematske radove za praznike, osim po neku čestitku. U te radove je uloženo mnogo truda, a ne mislim da bilo ko želi da gleda Deda Mraza tokom leta. Opšti motivi su pogodni za svaku priliku.

Ipak, ne dam se ja, nateram sebe da uradim nešto za svoje dobro. Prijavila sam se za učešće u razmeni poklona na Fejsbuk grupi “Sve za dekupaž na jednom mestu”.

Samo kreativci mogu biti tako nesebični, deliti znanje i iskustvo, a sada, evo i poklone.
Ja sam danas poslala svoj. Želela sam da to ne bude nešto u vezi sa dekupažom, a ipak sam u paketić stavila nekoliko salveta. Pored minijaturne sličice od presovanog cveća i bookmarkera, uradila sam nešto u quilling tehnici. 

U ovoj tehnici sam spora i neprecizna, to se na fotografijama bolje vidi nego uživo, ali je volim.

Ne znam da li vam se dopada obrada teme. Ja ne umem drugačije, pišem baš onako kako mislim i osećam.
Čitaju ljudi koji me ne poznaju, pa kako im drago, možda neko razume, možda neko ne veruje, Ovo je napisano samo za moju dušu.