Da vam šapnem

Od ponedeljka sam na godišnjem odmoru.
Biću sve vreme kod kuće, ali bar neče biti kuvanja i gužvi u gradskom prevozu, oblivanja znojem u kancelariji, jer, na žalost i na sramotu, mi nemamo klimu.
Zbog bolovanja, a kasnije grešaka uprave, kojima je trebalo više podsećanja da sam zaključila bolovanje i da sam na poslu, ja nemam šta da radim, jer me mesecima nisu zaduživali novim predmetima.
To je loše, jer neću imati normu, niti će me neko pitati za razloge.
No, neću o tome. Neću ni o zdravstvenim problemima koji su se nadovezali na taj primarni, samo pominjem, jer se to ne može zaboraviti.
Planiram da mi odmor bude ispunjen lenčarenjem, u bukvalnom smislu te reči. Čitaću, radiću malo dekupaža, dugo nisam, heklaću, a nadam se da ću upotpuniti asortiman bookmarekra i napraviti po neku čestitku. Sve za svoju dušu, po nešto za prijatelje.
Uživaću u šetnjama sa Lenonom. On je jedna dobrica, pametnica, radost celoj porodici.

Lenon na Zemunskom keju

Volela bih da je naše naselje lepše uređeno. Iako po pogledu sa terase na petom spratu izgleda da ima puno zelenila, a i ima, naselje se ne čisti i ne uređuje, parkić koji imamo ni jednom nije bio košen ove godine, a kante za smeće su pune, a oko njih smeća za još dve takve kante. Tu treba da igraju deca!
Jedini izuzetak, kako je to uvek pravilo je crkva i porta, kao i deo prostora van porte.
Tu je zaista sve pod konac, milina doći i pomoliti se.

Crkva posvećena Sv. caru Lazaru

detalj iz crkvene porte

I ne znam šta mi bi, ovo je trebalo da bude jedan radostan post.

Radujem se odmoru, a sa druge strane, žao mi je što neću raditi, ja sam po malo previše savesna i posvećena poslu. Nemojte nikom reći, donela sam neke predmete da ih uradim kod kuće :-D

Na kraju da malo zakitim nekim od starih, zaboravljenig radova.

Toliko za danas.

Ja verujem da ću se sledeći put javiti sa manje pauze.
Želim svima prijatne nastupajuće dane i puno radosti.