Dok dete ne zaplače...

Kod nas postoji izreka : Dok dete ne zaplače, majka ga se ne seti.
Naravno, ne treba je shvatiti bukvalno, to bi bile neodgovorne majke.
Smisao je da niko ne zna da čita misli druge osobe i da ima mnogo ljudi koji bi pomogli, samo da znaju šta nas to muči. Dakle, treba reći ljudima dobre volje svoj problem.
Mene muči problem koji je masovan u našoj zemlji, a i u okruženju.
Nezaposlenost. Mnogo je sličnih meni, svakom je svoja muka najteža, i možemo se izvući samo ako jedni drugima pomažemo, solidarnošću.
Ne želim da kukam, niti želim sažaljenje.
Želim pomoć.
Možda ima onih koji mogu i žele da pomognu.
Na žalost, samo 20% slobodnih radnih mesta se oglašava.
Ostalo se popunjava ne preko veze, već preko preporuke. To znači da se poslodavac kome treba kadar, raspituje kod prijatelja, poznanika, poslovnih saradnika da li nekog znaju ko bi mogao da radi na traženoj poziciji.
Možda do vas dođe takva informacija, možda vas neko pita, ili se možete raspitivati kod svojih prijatelja, poslovnih kontakata da li negde nekome treba takav kadar i dalje zamoliti da se i oni raspituju.
To se zove građenje mreže podrške za zapošljavanje.

Znam, jako je teško, ali nije nemoguće.

Ako neko želi da bude u mreži podrške za mog muža, diplomiranog ekonomistu sa iskustvom, može mi se javiti na mail.
Od sledećeg meseca zbog loše materijalne situacije neću imati net, nemam ga ni na poslu, ni na mobilnom telefonu, ali ću se snalaziti po negde da povremeno proverim poštu.
Na žalost, neću moći da zloupotrebljavam ničiju dobrotu, pa da vodim blog ili da visim na fejsu.
Iskreno se nadam da će uskoro biti bolje, predugo je bilo loše i da ću samo privremeno biti odsutna.

Bila je potrebna velika hrabrost da ovo napišem.
Nadam se da niko neće pomisliti: jadna...jer ja sam sposobna, moćna, jaka, izaći ću iz ovoga.
Ako se to, ipak ne dogodi brzo, biće vest za crnu hroniku, niko ne može toliko dugo biti jak.

Hvala vam što ste ovo pročitali.
Sve najbolje, nadam se do skorog virtuelnog susreta.

Narukvice

Ponovo sam malo radila nakit.

Nije baš lako, posebno što ne mogu kupiti gomilu metalnih komponenti.

Nekako su mi narukvice najdraže, mada je vreme da nastavim sa minđišama i da uradim neku ogrlicu.

Gorski kristal i ametist, fascetirani, namenjena je jednoj Dragani :)

Rozen kvarc i tirkiz-čips, namenjena je drugarici moje ćerke.

Rozen kvarc i gorski kristal, na raspolaganju je.

Jaspis krupni čips, kockice od stkala-crne i tigrovo oko perle, na raspolaganju je.

Biće još po nešto, kad bude vremena, raspoloženja uglavnom imam :)

Prijatno veče.

Čestitam

Sa velikim zadovoljstvom preuzimam blog nagradu za prvi rođendan bloga.

Neka ih bude još puno!

Najdraži gosti

Bilo nam je zaista lepo.
Žalim što nije duže trajalo.
Iskrica i ja smo se osećale i ponašale kao da se poznajemo celi život.
Nisam baš vešta ni u pisanju, ni u fotografisanju. Sigurna sam da će Iskrica napisati bolji tekst i okititi ga boljim fotografijama. Zato neću mnogo ni da se trudim.
Bile smo na izložbi "Živeo život" na kojoj je prikazano kako smo živeli, koje smo proizvode koristili u neka davna vremena pre interneta.

Bilo je puno mirisa za omirisati...

...i puno eksponata čime smo se mirisali u neka davna vremena...

Muzika koju smo slušali, filmovi koje smo gladali, TV emisije u crno beloj tehnici, reklame koje smo gledali, mala bioskopska sala za gledanje u suzama,  školska učionica, pribor i knjige iz kojih smo učili, plakati za filmove, časopisi koje smo čitali...teško je setiti se svega.

Izašli smo sa izložbe pune duše i po malo tužni.

Naš Čupko se lepo prilagođava novom domu i divno se družio sa Iskricom i njenom ćerkicom, ovde odmara. Uskoro neće biti više ovako čupav, mora se šišati da bi mu rasla nova, zdrava dlaka. Mnogo je dobar i senzitivan pas, malo plašljiv, reaguje na svaki šum.

Radosni smo što ga imamo.

Pozdrav svima, želim vam prijatan vikend.

Svašta nešto lepo...

U prošlom postu sam pisala da je moja Anđelka bila na radionici šivenja kod Lenke, sa bloga Krpice i konci.
Sada bih da prenesem utiske, ona je bila prezadovoljna, kaže da je bilo super.
Sašila je ovu vrećicu.

Lenka organizuje kurseve i radionice iz raznih oblasti i tehnika rukotvorina, ko želi da nauči nešto novo, Lenart je pravo mesto za to.

Danas nam je stigao ČUPKO!

Mnogo je lepši i slađi nego što smo očekivali.

Oduševljeni smo, a dok smo šetali, već je dobio prve komplimente.

Malo smo zabrinuti jer pati za prethodnim domom, on ne zna da tamo nije mogao stalno da ostane, ali verujemo da će se navići na novi dom brzo, uz našu ljubav i strpljenje.

Ovde se privukao kod jeinog muškog člana naše porodice, muškarci su to, razumeju se dobro :)

Prijatno veče vam želim!

Bježi kišo s prozora...

Mislim da se nikome ne dopada to što  kiša pada svakoga dana.
Ne pišem ništa novo.
Ovih dana sam na godišnjem odmoru, eh, kako sam mislila da ću napraviti gomilu radova, no meni se misli okrenule na drugu stranu.
I raspoloženje mi se baš menja, malo plačem, a zatim se veselo smejem i radujem.
Neću o tome zbog čega plačem, pisaću o tome čemu se radujem.

Radujem se što je moja Anđelka danas otišla na radionicu šivenja kod Lenke, to je poklon od Lenke, i ja zahvaljujem od srca, to za Anđelku i njeno zdravlje puno znači.
Vesna ide na apsolventsku praksu u Jugoslovensko dramsko pozorište, u njihovu biblioteku, bila je velika konkuracija da dobije to mesto. Praksa traje četiri meseca, svaki radni dan, puno radno vreme, ne računajući letnju pauzu koja će uskoro.Veoma je zadovoljna i maksimalno koristi privilegiju što može slobodno ulaziti na predstave , a danas je bila predpremijera predstave Zločin i kazna-matine, i ona je išla da gleda, nakon što je juče odgledala generalnu probu. U nedelju uveče slave apsolventsko veče, a dosta čitanja i učenja je još čeka.

Radujem se što je pala odluka da u našu porodicu dođe novi član, mali psić Čupko.
Danima čitam o nezi i gajenju pasa, potpuno sam okupirana time. Mališa je bio izgubljen, pa su ga spasli, i skoro pola godine ga čuva jedna divna žena, niko ga do sada nije udomio, on je čekao nas.

Čupko se najviše igrao sa devojčicom, bebom od sedamnaest meseci.

Za nju sam danas napravila ovu narukvicu i par šnalica, šnalice nisu zanimljive, nisam ih fotkala, to su cvetići koje svi radimo, a tut za narukvicu sam našla na youtube. U sredini je gorski kristal perla, a valjkasta kožica koju sam koristila je slaba, kida se, to mi je škola za ubuduće.

Na kraju, ali ne kao najmanje važno, sledeće sedmice moj gost će biti Iskrica sa svojom ćerkom, biće uživancija, šetnje i kreativni radovi, jedno divno druženje.

Želim vam prijatan vikend i želim da svuda prestane padati kiša, da sunce bude po celi dan na vedrom nebu!

Nakit-vežbanje :)

Konačno sam na odmoru.
Kod kuće neće biti dosadno, radiću malo više kreativno.
Konačno sam malo vežbala izradu nakita, i za početak, ono što mi je omiljeno-narukvice.

Ova je rađena od staklenih perli koje mi je davno poklonio moj drug Scary, sram me što nisam ranije nešto napravila od njih. Sam ih izrađuje, kao i mnoge druge lepote od stakla, možda se sećate ogrlice koju sam pokazala ovde. Ta oranž je moja, poklon od mog druga i zaista često je nosim. 

Sledeća je rađena malo kopiranjem ideja, malo svojom interpretacijom :) ali ja sam je napravila :D

Mislim da su retki oni koji nisu na Pinterestu ili negde na netu videli ovu narukvicu.

Čista kopija, koristila sam perle koje sam dobila od Bojane Iza duge.

Hvala Bojana!

Na kraju, ali ne i najmanje draga, još jedna rađena od staklenih perli mog druga, kombinacijom sa makrame tehnikom. Već dobro poznato u kreativnom svetu, ali ovakve perle su jedinstvene. Sve su od stakla i crne i ove sa cvetićima, potrebna je velika umešnost da se naprave ovako majušni cvetići, a sve vruće, opeku se prsti.

Hvala Scary!

Pozdravdragi moji pratioci i prijatan dan želim :)