18.06.2009.

Sedam najdrazih stvari

Moja draga prijateljica Phoenix, tagovala me da napisem sedam stvari koje najvise volim.
Uh, to nije ni malo lak zadatak, od toliko lepih i voljenih stvari, onih koje cine nas zivot, do sitnica koje ga ispunjavaju, odabrati samo sedam. Ostalo je mnogo toga van ovog izbora, čitanje, filmovi, setnje, pozoriste, muzika.

Na prvom mestu je moja porodica, moje drage cerke, moja najveca ljubav i ponos, i moj suprug, sa kojim delim radosti i brige.
Trebalo je da prodju godine i godine, dok nisam naucila da volim sebe. Onaj ko sebe ne voli, ne moze na pravi nacin voleti ni druge ljude. Zato sam konacno pocela da volim sebe, ovo mi je prva prilika da to kazem, volim sebe, ovako luckastu, po malo naivnu, prepunu mana, nekad ljutu, vise dobrodusnu, ali jednu i jedinstvenu.



Prijatelji!
Gospod mi je dao srecu da imam puno prijatelja.
Ne zive svi tu gde i ja, ali znam da su pravi, uvek tu za mene, vidjamo se retko sa nekima od njih, ali tu su telefoni.
Ističem svoje nove prijatelje koje sam upoznala preko interneta, svkodnevno mi pruzaju radost i podrsku.



Gradovi!
Grad u kome sam rodjena, odrasla i provela mladost, zavrsila skolovanje, dozivela prve ljubavi, izlaske, u kome zive moja mama i brat i dosta prijatelja i rodbine - Čačak.


Grad koji me je prihvatio u zagrljaj u potrazi za poslom, koji mi je dao ljubav mog zivota, u kome sam osnovala porodicu, gde su moje cerke prohodale i rekle prve reci, i gde sam stekla i imam puno prijatelja - Ivanjica.




Cvece, najlepši dar prirode, bogatstvom oblika, boja i mirisa, u koje je utkano i sunce i nebo i zemlja, koje me inspirise i budi u meni najlepša osecanja.






Priroda !
Bogatvo prirodnih lepota, vidi se svuda oko nas, od zvezdanog neba, guste šume, reka i planinskih vrhova, kisnih kapi, livada bistrih potoka...Samo da je sačuvamo.
Ovcarsko-kablarska klisura, meandri Zapadne Morave i balerina.




Deca! Najvece bogatstvo, koje nam Gospod daje, nevina mala bica, koja nam rastu i uce pred ocima, koja nam pruzaju mnogo radosti, i uz njih zaboravljamo brige.

Moj hobi!
O tome vec sve znate.
Volim sve rukotvorine, odusevljavaju me svi radovi mojih prijatelja i imam veliku želju da se oprobam i u drugim vrstama i tehnikama radova.



Na kraju, ali kao najvznije, da navedem koga tagujem odnosno prosledjujem ovaj zadatak. Znajuci svoje prijatelje blogere i njihove obaveze i mogucnosti, trudila sam se da vodim racuna i o tome, da im ovakav tekst ne oduzme previse vremena i da im bude zadovoljstvo.
Odbrala sam sledeće prijatelje:
Branka A3 handmade
Cajka Cajkin kovčežic s blagom
Tamara Unikatni nakit Tamaris
Milena Beljkasdesign


07.06.2009.

Novi award- i jos jedan


Pocela sam da ponavljam stalno isto, nemam vremena, nemam, vremena.
Ne stignem uvek na vreme da vidim sve novosti na blogovima dragih prijatelja, a ovoga puta sam dobila poklon za svoj blog, malo priznanje od meni najdrazih blogera, jer su i najbolji i najdobronamerniji kriticari.
Moja draga Phoenix mi je ovoga puta dala novi award.
Hvala puno!
Ja ga od srca prosledjujem;
Cajka
Oggy
Danijela
Lila011
Dea
Pantagana
Scary
Uzivajte!

Danas vam necu pisati o divnom dogadjaju, kome sam sinoc prisustvovala, o tome ce pisati akteri, ja sam bila gost, a pisala na FB, dovoljno je.
Nadam se da cu na blogu uskoro pokazati nove radove, to je ono sto najvise volim.

Evo, daa dodam, isti award sam dobila od Komar.
Award je za blogersko prijateljstvo, ispravljam svoju grešku.
Ovaj drugi poklanjam svojim dragim:
Drangulije
Diana
Little Glory
A3-handmade
Tamaris
Miki Panic
Beljkas design

01.06.2009.

Moda za poneti

































Dugo najavljivan, trdicionalni dogadjaj Moda za poneti, ovoga puta, odrzan je u novom kulturnom centru Grad, na obali Save. Moram da priznam, da sam ocekivala neko novo, lepo mesto, ali radi se o staroj kuci na dva sprata, i osim postavljenih panoa na ulazu, nista nije ukazivalo da se to tu odrzava.
Utisak loseg prostora, zaboravljen je u poplavi mladosti, divnih kreacija, entuzijazma, lepote.
Steta sto se tim mladim ljudima ne poklanja vise paznje, jer rade divne stvari, umesto da sede po kaficima, a oni su prihvatili priliku koja im je pruzena, iako zasluzuju vise i bolje.
Svaki standic je bio pravo otkrice, svaki na svoj nacin originalan, sa radovima koje je iznedrila masta i smelost autora, zelja da naprave nesto novo, jedinstveno i nevidjeno lepo.
Po nesto sam fotografisala, malo sam parica potrosila, i vratila se sa pomesanim osecanjima, zadovoljna sto postoji ovako nesto, tuzna sto nije imalo odgovarajuci tretman, ali verujem da ce se mladost izboriti za bolje, mladost, lepota i kvalitet, uvek pobedjuju.
U mnostvu prelepih stvari, malo pristrasno sam odabrala sta cu vam pokazati, iako ti radovi i zasluzuju da budu svuda vidjeni, a najvise na ulicama i mestima gde se okupljaju mladi, na devojackim telima, vraticima i rucicama, i momackim, naravno.
Ogrlica na crvenom postolju, bice oko mog vrata.
Od garderobe sam odabrala lepu crvenu haljinu autorke Vesne Kracanovic.
Od obuce, vesele patike Kimooki.
Nakita je bilo najvise. Pre svega, nakit moje poznanice Marije Jankovic iz Krusevca, Rehab, smeli rajfovi za kosu, sa sesiricima i neobican nakit.
Nakit nase drage Joe* prelep, jedinstven i raznovrstan i po materijalima i po stilovima.
Na kraju, ali takodje prelepo, precizno, sa puno strpljenja, nakit od sitnih perlica nase Cajke.