Podrška

...našoj Mare.
Volim gledati blogove, zaista ih je puno na mojoj listi, a još više na listi za čitanje.
kao i svi, imam problem sa slobodnim vremenom.
Žurim da vidim što više i naravno da pohvalim, jer svakoj od nas pohvala prija.
Na nekim blogovima mi lepo kaže, nekada odmah, a nekada kad kliknem objavi ili pošalji, iznenada iskoči: Ne, nema žurbe, kucaj slova, dokaži da nisi robot.
I tako, umesto da posetim još jedan post, ja deširujem ta slovca, sričem kao đačić, ma i oni su bolji od mene:)
Ranije su slova bila jednostavnija, i bar nije pisala ta glupost.
Večeras sam bila drska, nije me mrzelo da se vratim na "uredi" i da zamolim da skinete ta slova. Ne mora se odmah objaviti komentar, prvo ga proverite vi, a ne neka blesava googlova slova. Tim slovima se, lepo piše proverava da li smo roboti, a ne da li smo u komentaru napisali nešto uvredljivo i nedolično.
HVALA

Muškarci

Podstaknuta bliženjem Dana zaljubljenih, Zondrinim postom i željom da se bolje razumemo, prenosim vam ovaj tekst sa neta.

Ovo su muška pravila! Molimo obratite pažnju.. sva su NAMERNO pod brojem "1"!
1. Muškarci NISU čitači misli. Traži ono što želiš. Ali znaj ovo: Tanane aluzije ne pale!
Jake aluzije ne pale! Jasne aluzije ne pale! Samo reci šta želiš!
1. Naučite da korististe WC dasku. Odrasle ste devojke. Ako je gore, spustite je dole.
Nama je potrebna gore, vama dole. Mi se ne žalimo što je vi ostavljate dole.
1. Sport nedeljom: to vam je kao pun mesec ili oseka i plima; To je tako i gotovo.
1. Plakanje je ucena.
1. DA i NE su savršeno prihvatljivi odgovori na skoro svako pitanje.
1. Nama se obratite s problemom samo ako želite da se reši. To je ono što mi radimo.
Saosećanje očekujte od vaših drugarica, one tome služe.
1. Bilo šta što smo rekli pre 6 meseci je nedopustivo kao argument.
U stvari, sve rečeno se anulira i postaje nevažeće posle 7 dana.
1. Ako mislite da ste debele, onda verovatno i jeste. Ne pitajte nas.
1. Ako nešto što smo rekli može da se razume na dva načina, a jedan od njih vas čini tužnim ili ljutim, mislili smo na onaj drugi.
1. Možete nas ili pitati da nešto uradimo ili da kažete kako želite da bude urađeno. Ne oboje.
Ako već znate kako nešto da uradite najbolje, onda uradite same.
1. Kad god je moguće, molimo vas recite sve što imate da kažete - TOKOM reklama.
1. Kolumbu NISU trebale smernice, a ne trebaju ni nama.
1. SVI muškarci vide samo 16 boja, kao default podešavanja Windows-a!
Kajsija, na primer, je voće, a NE boja. Trula višnja je takođe voće. Pojma nemamo šta vam je to slezova boja.
1. Ako svrbi, bice počešano. Mi to tako radimo.
1. Ako pitamo šta nije u redu, a vi kažete "ništa", mi ćemo se tako i ponašati - kao da nije ništa. Znamo da lažete, tako da nije vredno svađe.
1. Ako postavite pitanje na koje ne želite odgovor, očekujte odgovor koji ne želite da čujete.
1. Kada moramo da idemo negde, šta god da obučeš je dobro... STVARNO!
1. Ne pitajte nas o čemu mislimo, osim ako niste spremne da diskutujete o temama kao što su fudbal, trke, košarka i sl.
1. Imaš dovoljno garderobe.
1. Imaš previše cipela.
1. Ja sam u formi i imam dobru figuru. Okruglo JE figura!
Hvala sto si citala ovo. Da, znam, večeras moram da spavam na kauču;
Ali da li si znala da muškarcima to uopšte ne smeta? To je kao kampovanje.

U mašini

Ovi izuzetno hladni dani ipak ne ostavlaju prostora za predah.
Posao mi zaista oduzima mnogo vremena i energije, a kad dođem kući, čeka me Anđelka, pomažem joj u učenju za državni ispit.
Tako, moj kreativni nered stoji,ne stižem ništa da radim.
Napravila sam cvetiće za šnalice za tri slatke devojčice, ali sam poslala i zaboravila da fotografišem.

Blog ipak ne mora biti samo mesto gde postavljamo fotografije svojih kreativnih dostignuća.

To što u poslednjih dana nemam vremena za kreativan rad, ne znači da ću se odreći bloga i zapostaviti drage virtuelne prijateljice.

Moj novi blog je raznovrsniji, pa ako ste raspoloženi da pogledate, izvolite, na listi je sa desne strane. Istovremeno, zahvaljujem svima koji ga posećuju i ostavljaju komentare.

Za kraj, evo jedne lepe pesme.

Zavisna od interneta

Neki od vas znaju, neki možda i ne, da sam se doselila u ovaj veliki grad, prepun dobrih ljudi, koje nije lako naći, iz jednog malog grada u centralnoj Srbiji.

U nedostatku prijatelja, a komšiluk se ovde uglavnom samo pristojno pozdravlja, ili zbog toga što zbog udaljenosti nisam imala vremena da ih često viđam, počela sam svoju internet avanturu.

Stekla sam divne prijatelje.
HVALA VAM!
Imala sam čast i sreću da neke od njih sretnem uživo, i ispunili su moja očekivanja.
I da ne dužim mnogo, došla sam do blizu 2000 prijatelja na fejsu, naravno da ih ne poznajem sve, ali su svi prijatelji, imamo nešto zajedničko. ne provodim puno vremena na fejsu, svratim svaki treći-četvrti dan na desetak-petnaest minuta, i uvek zateknem pozive za nova prijateljstva. I obradujem se, iskreno.

Ipak, nisam vam nešto pisala.
Možda jeste, a možda i niste, na listi mojih najdražih blogova, koja mi je prekratka, zapazili blog Valcer.
Vodi ga jedna divna žena,puna života.
Dugo pratim taj blog, divim se autorki.
Nedavno je objavljena knjiga, jedinstveno autorsko delo devetnaest blogera. Svako od njih ima svoj kutak u knjizi, kutak divnih pisanih reči, sklopljenih u pesme ili kratke priče.
Imala sam čast da budem pozvana kao gost na promociju knjige "ULICAMA BLOGOGRADA". Bilo je divno, bilo je sjajno, toliko, da sam zaboravila da imam fotoaparat u torbi i da mogu da fotografišem, zaboravila i na telefon.
Jedinstven doživljaj.
Ponoviće se ove godine, koja je pred nama, biće još knjiga.

Toliko mi se dopala atmosvera i društvo, da sam odlučila da ne posmatram sa strane, već da aktivno učestvujem.
Treći blog...pa šta.
Kako kažu neke žene: ne idem u kafanu, ne skitam po susedstvu, dodajem, ne gledam TV...mogu ja to.

Tako je nastao moj treći blog, za koji nisam smišljala novi naziv, zove se NENINE MAGIČNE RUKE

Onda mi je prijateljica rekla da ona ima gotovo istovetan blog na Blog,hr...ništa lakše, eto me i tamo, tu sam blog naslovila MOJ CVETNI SVET. Našla sam par kreativki i prijateljica sa fejsa tamo, ali je to malo, bilo bi mi drago da se javite ako imate blog na blog.hr/ naći ćemo vremena da se i tamo družimo.

POSEBNO BI ME RADOVALO I BILA BI ČAST DA POSETITE MOJ BLOG NENINE MAGIČNE RUKE, NA BLOG.RS/
Tu predstavljam i svoje poznate kreativne radove, ali pišem još po nešto:)

HVALA, PRIJATNO VEČE!

SLOVA I KOLAČI-NE ZAM ŠTA MI BI !?

Eto, dragi moji prođe ta novogodišnja jurnjava, dočekasmo damu u srebrnasto-belom, ovde bez snega, očekujemo od nje ispunjenje svih želja i planova, a u suštini znamo da ipak od nas i naših misli zavisi.
Kod nas Božić tek dolazi, razlika je samo u datumu.

Prvog dana, u pustom gradu, ja sam išla na posao, uživala sam malo u pustim ulicama i u mogućnosti da biram na koje ću slobodno mesto u gradskom autobusu sesti. Autobus je bio hladiša, a mene je grlo već bolelo. Celodnevno dežurstvo sam provela u druženju sa policajcima i prijatnom razgovoru sa Senadom, sudskim tumačem, čovekom koji zna desetak jezika, uključujući i one najteže, turski, arapski, i ove koje ću kasnije pomenuti. Od tada ležim sa malo jačom prehladom.
Malo stavim lap na krilo u krevetu, ali mi je tako neudobno...

Danas odlučim - ne moram više biti u krevetu, mada sam i dalje u bade mantilu:), pa da pažljivo pogledam sve blogove, da zahvalim na čestitkama i uzvratim najlepšim željama.
Hvala vam za lepe želje, hvala vam za prijateljstvo, uzvraćam na isti način.

No, ovo ne znam šta mi bi-to se odnosi na dobronamerne sugestije koje sam nekima dala direktno u komentarima, to ne liči na mene, nemojte, molim vas, pomisliti "Prozlila se Nena". O tome sam nekada davno već pisala, mnogi su prihvatili sugestiju.
Ko sam ja da bilo kome sugerišem kako da vodi svoj blog?
Možete vi staviti hiljadu zagonetki i zaštita, možete pisati i na persijskom i paštunskom jeziku, da vas samo takvi kao Senad razumeju, ja ću vam opet dolaziti i voleti vas, zato ove reči, molim, shvatite dobronamerno.
Promocija bloga u inostranstvu i znanje engleskog jezika-to je sjajna stvar, tako treba, da celi svet vidi i razume, svaka čast!
Samo šteta što su neke zaboravile da treba post napisati i na maternjem jeziku, hrvatskom ili srpskom, svejedno, jer ne znaju svi naši engleski, i ne mogu razumeti šta ste napisale. Zato, podržavam dvojezičnost, jer ipak smo mi "naši" najverniji posetioci i čitaoci, šteta da nas "naši" najbliskiji ne razumeju i da sami stvaramo jezičke barijere. Ja lično engleski dobro razumema, ali sam dosta i zaboravila, trebalo bi truda da napišem post na engleskom. Imam najdražu publiku i bez toga, zato se ne trudim.
A ta slova, eh, o njima pisale i ja i još neke blogerice, čemu ona služe? Proveravaju nam pismenost? Negde su od početka tu, ispod prozorčeta za komentar, čekaju da budu otkucana, a na većini blogova gde postoje podešeno je da "iskaču" iznenada kad se klikne na "pošalji komentar". Kako komentar pišemo nakon što smo lepo i detaljno pregledali post i fotografije, divili se, smislili, neko manje, neko više mudro i lepo, ali uvek dobronamerno, šta napisati, otkucali to, i klikom na pošalji ili Send, ako baš hoćete, onda mislimo da smo završili, žurimo na drugi blog.
Tada ta slova iskoče, dešavalo mi se da ih ne primetim, pa napustim stranicu i posle se čudim zašto nema mog komentara.
Objavljivanje komentara nakon odobrenja autora bloga-to mi je u redu, mada ja nemam tu opciju, mislim da je čak i neka kritika i savet dobrodošao, a za slučaj da neko napiše nešto neprijatno ili uvredljivo-neka ga, više će to govoriti o toj osobi, nego o meni. Za spamove, bloger ima opciju automatske zaštite.
Sve uvek prihvatam pozitivno i dobronamerno, iskreno i svim srcem.

Evo, po prvi put, premijera na mom blogu-recept za kolače! Da zasladimo na kraju, ove već slatke reči.
Kad sam planirala da pravim BONŽITU, tada sam odlučila da fotografišem postupak i da dodam glazuru od čokolade po vrhu, iako u originalnom receptu, po kome sam mnogo puta pravila ovaj kolač - toga nema.
Htela sam da za vas bude lepše i bolje. Iako svaka iskusna domaćica ume da recept prilagodi, da mu doda nešto svoje, zbog čega je ukus sarme, na primer, u svakoj kući drugačiji, ovde sam napravila grešku.
Možda neke druge izmene mogu doći u obzir, ali ne i glazura od čokolade, objasniću na kraju i zašto, šta sam naučila iz tog pokušaja.
Potrebno je:
150gr kristal šećera
250gr margarina
200gr čokolade
7 supenih kašika meda
150gr seckanih oraha
100gr pečenog susama
250 gr čokladnih okruglica od riže, ima različitih proizvođača, kod nas ima i domaćih i stranih, ja sam koristila Takovo "Čar na dar".

Postupak:
Rastopiti na tihoj temperaturi, u većoj posudi šećer, margarin i čokoladu.
Skinuti sa "vatre", dodati med, orase i susam.

Dodati čokoladne okruglice, a zatim masu dobro promešati.

Izliti masu u posudu za štanglice.

Masu rastanjiti na debljinu od dva do tri centimetra, zavisno od veličine posude, vlažnim dlanovima.
Kako se lepi za dlanove, često kvasiti ruke i dobro sabijati.
Ovo zato što masa nije kompaktna, pa je važno da se dobro sabije, da ne ostane vazduha, kako se prilikom sečenja ne bi mrvilo. Zato su tu vlažni dlanovi najbolja " kuhinjska alatka", na njih se ipak najmanje lepi.

Ostaviti nekoliko sati na dobro hladnom mestu, pa kada se stegne, seći kockice ili štanglice. Ako ste dobro sabili, lako se seče i odvaja od kalupa.
Na kraju objašnjenje, zašto ovde ne treba staviti glazuru od čokolade po vrhu.
Zato, jer je ta glazura topla, pa se zalepe delovi smese, i prilikom sečenja, jedan sloj smese "ide za čokoladom", teže se iseče i može se raspadati. Možda mi se to ne bi dogodilo da nisam toplu glazuru stavila na hladnu bonžitu.
Napravi se brzo, i veoma je hrskavo i ukusno!
Prijatno!

Želim vam srećne i prijatne kreativne dane!

Radno, bez paradnog

Već i vrapci znaju da imam naporan posao.
Uz to, moram da prihvatam i dežurstva, u stvari, jedva ih čekam.
Tako sam dežurala pre neku noć, pa juče celi dan, u ponedeljak uveče idem opet da dežuram noć, i nadam se da će toga biti još.
Ipak, u celoj toj stvari, što mi muž ne radi, ima nešto dobro...on je preuzeo većinu kućnih poslova, tako da ono vreme koje provodim kod kuće mogu da radim kreativno.
Tako sam za časopis Cica, napravila buket od opalog lišća, sa tutorijalom.
Mislim da svi znate kako se pravi, jer sam na to naletela na netu pre tri godine i napravila buket, postoji na ovom blogu u starim člancima.
Čitateljke Cice, to ne znaju, pa će im biti novo, a nadam se da me neće niko optužiti za krađu ideje.
Danas sam skoro celo pre podne tragala za novim lišćem, jer je urednica želela više jesenjih boja.
Napravila sam novi, mnogo bogatiji buket.
Onda sam pravila stalak za olovke, takođe za Cicu, kad bude objavljeno, i ovde ću postaviti taj tutorijal, ako želite.
Članci kreću od sledećeg petka.
Ipak, nisam odolela da ne napravim i bookmarkere.
Potrebni su mi poklončići za neke drage ljude.

Pa, evo fotki.

Bookmarkeri su fotkani onako natur, bez zaštitne folije i trakice, zbog lakšeg fotkanja.
Planirala sam da uradim mnogo više...ne stižem, a želela bih. Nabavila sam neke kutijice za dekupaž, nadam se da ću ih uskoro urediti.
Do tada, uživaću u vašim radovima.
Sve najbolje, Vaša Nena!

Kitim se!

Prvo želim da se od sveg srca zahvalim svima koji me pratite, komentarišete moj rad, i izvinjenje, mojih komentara večeras neće biti, a neće ni sutra, možda u nedelju uveče. Teška srca večeras neću imati vremena da provedem svoj uobičajeni večernji ritual, posetu blogovima.
Danas je bio jedan od onih ludih dana...šta reći kad sam dva puta išla na Crveni krst, beograđani znaju koja razdaljina od Zemuna, a posebno od Zemun Polja. Imala sam bliski susret sa glavnim, a posle toga kolegijum, nakon četiri sata, te nisam mogla tamo ostati.
Zato sam zakasnila da zakažem kod frizerke, tako da sutra bez lepe frizure idem na važnu proslavu, jedno divno venčanje, ćerka naših najbliskijih prijatelja se udaje, rasla je sa našim ćerkama, mada je par godina starija.

Opremila sam se lepo, skupila sam nekako parice za ovaj kostimčić. a kako će mi u njemu biti prema vremenskoj prognozi, jako toplo, pripremila sam i lepu belu majicu, ali...treba je uklopiti sa suknjom.
Tu nastupa moja "kreativnost" , kako vidim sve više u buticima cvetova koje većina nas ovde ume da napravi, ja sam napravila ovaj, da uklopim sa suknjom. Boje na fotkama nisu baš verne, morate mi na reč verovati da su karmin crvena i tamno zelena, pogođene nijanse koje imam na suknji i na detaljima kostima.

Kad sam se već bavila ružama, napravila sam i jednu crnu i jednu belu,paljenjem na sveći, za svoju dušu, kitiću se, naći će one svoje mesto.

Devojke moje drage, žao mi je što nemam malo više smisla za pisanje, profi deformacija, samo gole činjenice, nisam baš zabavna.
Želim vam lep i prijatan vikend, iskoristite lepo vreme maksimalno.
Zagrljaj za sve!

Slike moje ujne

Napisala sam u jednom od ranijih postova da ču jedan posvetiti slikama svoje ujne, pa evo ga...
Moja ujna je osoba koju iz svoje porodice ponajviše volim.
Na žalost, jedna je od mnogih koji se profesionalno nisu mogli opredeliti za ono što vole, ali to radi iz hobija. Maštala je da će u penziji i više slikati, ali je potrebna svojim unucima, i dalje je supruga, majka, baka i domaćica.
Ipak, stigne da slika, na malom kuhunjskom stolu, ona stvara lepotu. Imala je već nekoliko samostalnih izložbi, učestvovala i osvajala nagrade na mnogo kolektivnih izložbi.
Neka njene slike govore.
Slika u naslovu, i prva ispod teksta su poklonjene meni, svakodnevno im se divim u svom stanu.
I njen stan je izložbena galerija, čija se postavka stalno menja, jer ima mnogo više slika nego što na zidove može stati. Naravno, slike su na prodaju, ali...znate već kakva su vremena.

Izvinjavam se, ove koje sam ja fotografisala u svom stanu su baš loše fotke, ali se naslućuje njihova lepota.

Kakve su ti misli....

takav ti je život-Otac Tadej

Sve u univerzumu se svodi na ovu jednostavnu istinu.
Čini mi se da sam to oduvek znala, i oduvek osećala. Još u školi, kad je uvek na odmorima oko moje drugarice koja je bila puna duha i umeća da napravi čaroliju, pričajući o našoj svakodnevici zabavno i smešno, uvek bila okupljena najveća grupa.
Svet voli vedre optimistične ljude, niko ne voli mrgude i one koji se stalno žale.

Stidim se, jedno vreme sam bila takva, i ponekad sam opet takva, kad me slabost savlada.

Na samom početku ove godine, pred mene je univerzum postavio velike izazove, Bog velika iskušenja, može to zajedno, u mojoj duši i umu, univerzum i Bog su zajedno.
Neću to nazvati problemima, mada bi 99 posto ljudi reklo da su to ozbiljni problemi, ali ja ću biti u onih 1 posto, koji veruju da će sve biti onako kako žele i koji oblikuju svoju sudbinu.

Jer, ja godinama, dugo, dugo već čitam literaturu iz popularne psihologije, ili psihologije uspeha, i sve shvatam ozbiljno, ali ništa ne isteram do kraja. Nikad nije kasno, pa sam se vratila novoj nauci, u koju nisam potpuno verovala, ali sada verujem zahvaljujući divnim prijateljima.

I verujem u Boga, molim se stalno.
Ovo što mi se događa na početku ove godine, sigurno će radikalno promeniti moj život, izazovi su ozbiljni, ali mi je univerzum poslao i nove prijatelje, novu nadu i nova saznanja kako da savladam iskušenja.

Nema više straha, nema više nezadovoljstva, nema više žalopojki, nema više preteranog rada i umora, nema više nema...

Samo optimizam, vedrina, verovanje u dobre stvari, i konačno ljubav prema sebi. I ništa nije slučajno, to sam počela sada da shvatim, jer baš kad sam nameravala da uzmem telefon u ruke i pozovem onu moju drugaricu iz ove priče, telefon je zazvonio, ona je zvala mene.

Ja znam da imam sve što poželim.
Znam da imam i puno novih radova, samo nisu još materijalizovani da bih vam pokazala fotografije, oni su u mom umu.
Zato sam zahvalna za sve što imam, za divnu porodicu, prijatelje, cveće i ptice, sunce i kišu, muziku, smeh...

Umesto novih radova, za vas imam jednu lepu pesmu (žao mi je, ne umem da postavim video sa youtube, no naučiću).
I sličicu.

Prve visibabe ove godine.
Oduševila sam se kad sam ih videla, one su dokaz da je život beskonačan.
Otvorila sam prozor svog kabineta, koji gleda na jedno ružno dvorište, u kome se često igraju dve slatke devojčice i iz koga se čuje neka lepa muzika, i ugledala u polusuvoj travi prve visibabe, i gledala sam ih dugo, dugo...prelepe su, zar ne. One, tako male i bele, sakrile su jedno veliko ružno dvorište.
Tako treba i u našem životu, da primamo u naša srca samo lepe stvari i da dopustimo sebi da u njima uživamo.

LJubim vas sve.

Još jedna ruža

Naša blogerska prijateljica Mare me podsetila kako smo pravili ruže od marame i vezivale ih u kosu, na konjski rep.
Za one mlađe, koje ne znaju, da li ima takvih...ne mislim mlađih, nego onih koje ne znaju, ja sam napravila mali tutorijal.
Dakle, tanja svilenkasta marama se savije na pola, po dijagonali, da se dobije trougao, a onda se savija kao harmonika, da se dobije traka. Traka se veže, najbolje oko nečijih prstiju, ali se možete snaći, da se dobije trostruka mašna, odnosno odjednom vežu tri mašne, ali različitih veličina.
Onda se kreće sa izvlačenjem, izvlačite materijal, da se skroz razvuče nekadašnja harmonikica, odnosno izgužvana traka, i to svih šest krakova mašne.
I mašna je gotova.

Evo tu su i obećane fotke maturske haljine, slikala sam fotku sa fotke, a moja Vesna ne voli ovu fotku, misli da joj donji deo tela izgleda kratak, jer njen tata nije mislio o tome da je ipak, dosta viši od svoje ćer, fotka je pred polazak u Hayat.
materijal je svila, i to jednostavna bordo i ova bordo zelenih preliva, sa apliciranim cvetovima, suknja je dupla, odnosno dve suknje, haljina skroz asimetrična, a torbica je moja ideja.

Gde ja živim-The plase where I live

U crkvenoj porti

Zemun Polje je malo naselje, na periferiji Zemuna, pored puta za Novi Sad. Nije tako daleko od grada, kako izgleda, a ima svoje prednosti, mir i puno zelenila, poljanica između ulica i kuća, pa čak i njiva na obodu naselja, gde ja sakupljam biljke za presovanje.

Naša crkva



Pogled sa moje terase na naselje





Pogled sa druge terase, na "solitere, koji su kao moj, ima ih pet i na naselje Kamendin




Nadam se da vam se dopalo.
Sledeći post će biti pretstavljanje novog rada, krajnje je vreme.

Vratila sam se!

Lete dani, lete kao galebovi nad morem, i vratih se i ja...
Kako sam bila u tom lepom mestu, vidim da ove fotke ranije skinute s neta, uopšte ne odgovaraju, osim poslednje, malene.
Neka, imam ja svoje.
Mesto je lepo, ali nam je smeštaj i put bio loš, no, nismo dozvolili da nam to pokvari provod.
Upoznali smo divne prijatelje, malo šopingovali i puno, puno plivali.
Od kreativnosti za sada ništa novo, nekako me je dočekala neka surova stvarnost, pa mi se ništa ne radi, no, biće...
Idem polako da uživam u ostalim blogovima, što ne vidim večeras, sutra ću.
Sve najbolje!

Odmor

Konačno je blizu, moje prvo putovanje preko "grane"
Idemo u Grčku, grčićemo se tamo, pa kako nam bude, moj pratilac i ja, deca jedva čekaju da nam vide leđa:)
Odabrali smo Olympic beach. sledeći put, ako Bog da, biće neko ostrvo.

Pre nego što odem, moram vam se pohvaliti da sam bogata, jako bogata. Imam tako puno prijatelja, ne mogu stići da sve posetim na njihovim blogovima i facebook stranicama, često na svoju listu dodajem nove blogove, Ama stavila bih ja svaki koji otvorim, no ne može da stane, pa teška srca biram, a po nekad i kružim, sklonim privremeno neki, da stavim novi, pa vratim, i gledam, gledam, uživam.
Nutricionisti i oni koji razumeju moju muku sa kilicama bi rekli da bi bilo bolje da šetam i bavim se fizičkom aktivnošću, jer sve što radim lepo je, ali gooza raste, no, to je jače, vooooliiiimmmmmm.
Eto, ja vam u petak putujem, javiću se čim se vratim, do tada vredno radite ili odmarajte, već šta ste planirali, ali šta god da je, biće sjajno.
Mašem vam, i doneću neke lepe utiske, a što se rada tiče, možda i ponesem heklicu i malo konca, da se nađe, za svaki slučaj.



I da znate, da ćete mi puno nedostajati.

PRE NEGO ŠTO ODEM, ŽELIM DA VAŠU PAŽNJU SKRENEM NA DVA BLOGA SA MOJE LISTE, PONOSNA SAM NA TO ŠTO IH VODI MOJA PRIJATELJICA.
Blogovi: NJen svet
Radost u oku

100 PRATILACA-Fidoş

Pedstavljam vam Fidoş.
Slatka i simpatična, radi divne stvari, što možete videti na njenom blogu.
Vredi pogledati, ima divnih stvari, mada jezik ne razmem:( Google prevodilac je užasan, ni uz pomoć tog programa ništa ne razumem (a vi?).


Fidoş iz Istambula, je za mene značajna, jer je upravo ona, moj jubilarni stoti pratilac. I još je škorpija, kao i ja...mada se ja nikada ne prepoznajem u opštim osobinama svog znaka i ne verujem u astrologiju, ali ima tu nešto...Fotka je sa njenog bloga.

Dakle, hvala dragi moji pratioci, jer da nije bilo vas 99 , ne bi bilo ni stotog, slučajnost je da je to Fidoş i da vas pozivam da pogledate njen blog.
Hvala puno:)))

Thank you very much for following my blog, my lovely followers and Fidoş from Istanbul is the follower number 100. the photo is from her blog.
Please, visit her blog.

Reklama

Ovde sam ja svakodnevno.
Bilo bi dobro da stižem i da napravim nešto novo, imam puno planova, a malo vremena. Želja mi je da napravim nešto drugačije, da se oprobam u novim tehnikama.
Volim i da vidim sve što vi radite.
Tako, nisam stigla da se pohvalim da mi je moja prijateljica Tea napravila prvu reklamu.

Gledam svakodnevno da imam 98 pratilaca.
Još uvek sam za neke stvari neznalica, ne umem da otvorim tu rubriku i vidim sve odjednom, samo mogu da pogledam svakog autora i blog pojedinačno, kako bih mogla da pratim ko će biti stoti, hoće li mi neko pomoći?

U međuvremenu, idem da razgledam i dalje, a vama želim sve najbolje i puno novih radova, uživajte u stvaranju.

Bez naslova

Mogla sam staviti i naslov " Veliko spremanje"
Eto, već sam pisala poznatu priču, svaki blog ima svoju listu, eh kad bih mogla ja bih sve stavila na ovu moju listicu, nego, skoro da nema mesta, neke adrese program ne prihvata, pa su ostali na dnu i ne vidim ažuriranja, neki, ko zna zašto nemaju ikonicu, mada sam ja podesila da je svi imaju. jedno je sigurno, na svakomblogu je nešto novo, zanimljivo i drugačije, a kada sa nekog bloga krenem da obilazim druge sa liste, pa dalje, širim se širim, i ne znam koliko sam blogova otvorila, izgubim se u tom čarobnom svetu.
kad je u pitanju mreža, tu sam neke stavke skinula, poznate su svakome koga to zanima, ali sam dodala dve, a zašto, pa kad otvorite, biće vam jasno:

S T A Š A !!!

Verujem da će pobediti bolest i nadam se da ćemo svi pomoći u tome.

Ja sam učestvovala u nekim akcijama na fejsu i mislim da sam malo učinila. Ponudila sam svoje bookmarkere, svakome ko uplati sto dinara, na žalost, niko se nije javio.
Ponovo, ovde nudim, iste te ili slične, imam ih gomilu, ne znam koje sam fotke stavila na fejs...nije bitan bookmarker, bitno je da imamo srce.
Javite se, ućestvujte, osećaćete veliko zadovoljstvo što ste pomogli, ako to vi ne učinite, ako razmišljate, pa nije mojih sto dinara ništa, varate se, vaših sto dinara je sve, jer ako većina tako razmišlja, račun za lečenje je prazan, ako svi uplatimo, na računu će biti dovoljno.

Junakinja Staša

Da li ste primetili na mojoj listi blogova, jedno ime, bez propratne sličice, stoji tu već nekoliko meseci: Staša Mihić.
Ova devojčica sa nepunih šest godina, bori se protiv vrlo opake bolesti. Hrabrija je od svakoga koga znam.
Svesna sam toga gde živimo i kako živimo, ali kad su ovakve stvari u pitanju, ne možemo biti neaktivni, nije dovoljno reći: Strašno, jadno dete, jadni ljudi, a onda nastaviti svoj život, ma kakav da je.
Pratim ovu tužnu priču od samog početka, kad se ujutru ulogujem na net, prvo posetim ovaj blog da vidim šta ima novo, radujem se kad pročitam da je ona bolje.
Dobri ljudi su se pokrenuli, prvo Mima, pa Aleksandra sa svojom divnom prirodnom kozmetikom, sada namerno neću stavljati linkove, pa još nekolicina žena.
Ali tzo nije dovoljno, učinite i vi nešto, sitnicu, pružite sebi osećaj da nismo potpuno nemoćni, na protiv, zajedno smo mnogo moćniji.

AM jewelry

FB grupa

Zaboravljene torbice

Ove torbice sašivene su od delova farmerki. Samo sam iskoristila neobičan džep, ili deo sa nitnom za kopčanje, ušila skinutu gajku, paspul traku i čičak traku za zatvarnje.
Nosile ih moje ćerke, nosile, pa zaboravile, zaboravila ih i ja, pa se gledajući blogove i razmišljajući šta novo da pokažem na blogu, a da to nije presovano cveće, varijacije na temu, setih i njih, iako nisu nove, sašivene su pre četiri do pet godina.
Kao što je to kod mene već uobičajeno, i više pari starih farmerki čeka neke bolje dane, za reciklažu.