Grešnica

Teška nesreća je pogodila Srbiju, Bosnu, Hrvatsku.
Ne znam gde ste, da li ste poplavljeni, ili ste imali sreću da ste na suvom, kao ja.

Kako je rekao Duško Radović, dobra je svaka nesreća koja nas spaja, a loše je svako dobro koje nas razdvaja.

Mislim da nas je sve ova nesreća naučila da ne gomilamo materijalne stvari koje mogu nestati u trenu, da je tih materijalnih stvari dovoljno samo najnužnije, a ko ima novca više, treba da ga troši na život, a ne na kuće, vile, besne automobile.

Danas baš kažem koleginici, da sam planirala da kupim sebi novi komad garderobe ili nove sandale, odrekla bih se toga da pomognem ljudima, ali ja nisam to planirala, jer nemam, već četiri godine nisam ništa sebi kupila, jedva se namiče za hranu i higijenu, uz veliku štedljivost. I većini je tako, nisam jedina.

Ćerke su odnele humanitarnu pomoć, našlo se nešto očuvane garderobe i dva ćebeta. Premalo, koliko je potrebno.

Zdravi smo, živi smo, sve će se polako vratiti u normalu.

Osećam se grešno što nemam sinove da ih šaljem da spašavaju ljude, što ne pratim fanatično svaku vest i ne širim je svuda po netu, što radim još po nešto, osim da slušam, gledam i čitam o ovoj nesreći.

Pojedini ljudi samo o tome, danima, i osuđen je svaki glas o bilo čemu što nisu poplave i nesreća koja nas je zadesila.

Baš mislim da i u ovoj velikoj nesreći treba pokazati da ima i drugih lepih stvari, da se život ne zaustavlja.
Stoga ja radim koješta, posle redovnog posla, malo lečim nerve, malo sabiram misli. Neka me stave na stub srama zbog toga.

Ovih dana uradila sam dve kutijice u dekupažu i jednu čestirku sa kutijicom.

Kutije su namenjene za poklone. No, uvek se mogu uraditi slične, nikada iste, jer su ovi radovi unikati.

Toliko od mene, sve vas grlim, gde god da ste i želim vam sve nabolje.

Aktuelno-čestitke

Šteta je što tako malo ljudi čestita rođendane, praznike...sve se svodi na SMS, mail ili možda telefonski poziv.
S druge strane, kad svratim u bolje snabdevenu knjižaru ili neki tržni centar, zapanji me cena čestitki koje se rade serijski, a godinama već viđam iste.

E, pa naše kreativne, možda nisu tako pedantno isečene u delić milimetra, možda i detalji nisu postavljeni tačno na sredini, možda se uočava neka sitnica zbog koje nisu savršene, ali su rukom rađene, sa puno ljubavi, a zašto ne reći, za svaku je potrebno par sati rada, kojekavi materijali i puno strpljenja.

Meni juče i danas baš nije išlo, uvek za par milimetara nije precizno, lepak se ubrlja, mašnu nikako da vežem pravilno, ali ipak, nisam odustajala.

Pomagale su mi ćerke da ručno sečem cvetiće i sličice za 3D.

Sve su na prodaju i jeftinije od onih u knjižari.

I sve će na kraju biti poklonjene :)

Malo se radilo

Isti template, samo malo jednostavnije, odnosno manje nakićena.
Kutijicu ću joj napraviti, časna reč, nisam stigla, i to od kartona koji sam stavila kao podlogu, za par nijansi svetlijeg od osnove čestitke.

I još dve malene teglice od krema u dekupažu:)

Sa blicom, i bez blica, loš sam fotograf:(

Ne zaboravite moj giveaway.
Želim vam lepe snove!

Makaze, lepak, prsti i...

...igla za bockanje:)
Tako već tri popodneva do kasno uveče, zato me i nije bilo na blogovima.
Nemam sve one divne stvari i alate, kojima i ne znam ime, koje imaju žene na zapadu, čijim se scrapbooking radovima divim.
Ipak, imala sam dobru volju, veliku ljubav prema ćerki moje cimerke sa fakulteta, na čije venčanje sutra idemo, pa sam se potrudila. Ovo je umesto svadbene torte, a lakše je napraviti tortu.
Naravno, ovakva čestitka ne može u koverat, pa sam napravila i kutijicu.
Možete slobodno da me hvalite:)))