Uvek radim

Dok sam na odmoru, želim da uradim sve ono što ne stižem kad idem na posao.
Danas je mojoj dosta mlađoj sestri od ujaka, bio rođendan. Ona je "mala tetka" mojim ćerkama.
Taj naziv od milja (inače je zovu po imenu), potiče iz vremena kad sam ja bila devojka, a ona, zbog velike razlike u godinama, mala devojčica. Tada me jednom pitala: "Neno, kad se ti udaš i budeš imala decu, hoću li ja biti mala tetka?"
Mala tetka je dobila poklone, moje rukotvorine.
Još nisam počela, a nameravam da sama pravim cveske i beležnice. Ovog puta je beležnica sa čvrstim koricama kupljena, pa presvučena u teksas.
Da bi poklon bio potpuniji, napravila sam i narukvicu. Slične sam videla na Pinterestu, dakle nije moja originalna ideja, a na Pinterest su došle sa Etsija.

Za večeras je to dovoljno. Ne zaboravite moju nagradu povodom rođendana, to treba da se zasluži. :D

Prijatno veče i srećan rad, šta god da radite.

Ne kupujemo poklone za rođendaane...

...sami ih pravimo od srca.
U stvari kupili smo svesku, dobru, ukoričenu, dvostruko deblju nego što su uobičajene.
Vesninoj drugarici je bio rođendan, zato je ona odabrala tehniku, našla svoje stare farmerice, ona je radila, ja sam asistirala.
Pre nego što je predala poklon, uz koji je morala da se kompletira i olovka, zaboravila je da fotografiše. Zbog sezone ispita, ni slavljenica nije imala vremena da fotografiše, fotografije su stigle danas.
Čini mi se da su fotografije bolje nego kad ja fotografišem.

Upravo raspakovano :)

Osvrnete li se nekada unazad, razmišljate li o tome koliko ste lepih stvari napravili, koliko ste dragih osoba obradovali?

Gomilam materijale, ideje, završene radove koji nisu dobili dom, nezavršene radove, radove s greškom koje treba popraviti i zaključujem da mnogo bolje provodim vreme od većine žena koje nemaju svoj hobby. Naravno i dobra knjiga mi je često u ruci, najčešće pred spavanje.

I ovog leta radim i razmišljam da li sam pogrešila što nisam uzela godišnji odmor dok su vrućine, mada nisu strašne kakve znaju biti, dok je prevoz po letnjoj šemi pa nekada imam sreće, a nekada jako dugo čekam i dok imam volje, a nemam dovoljno vremena da radim sve što želim.

Silno želim neke alatke i pomagala koje gledam na netu, naročito na youtube i nadam se da ću ih jednom imati. Do tada, seckanje makazama, merenje lenjirom i trouglom, gde jedan milimetar greške, za debljinu linije može uništiti rad, ali entuzijazam retko pada. Ipak volim to što radim.

Moja Vesna je danas preuredila dva registratora, jedan je imao sliku i natpis sa nekog mog seminara, jedan sam joj davno kupila. Prelepila je samolepive tapete, nije želela dekupaž, ali o tome u sledećem postu.

Do tada, vibrirajte radošću.