06.12.2019.

Izlazak iz svakodnevice - šetnja kroz čarobni vrt

     Dragi moji,
     Od kad plovim ovim virtuelnim vodama, upoznala sam puno divnih, dobrih ljudi. Sa nekima sam se, sticajem povoljnih okolnosti upoznala uživo i sprijateljila.
     Nemojte mi zameriti što izdvajam, eto prilika je posebna, izuzetna, a i moja prijateljica je posebna... Mudra, plemenita, široke duše i velikog srca. Naša Olivera Karan ❤️ Olja Ka.
     Prvi put smo se srele na otvaranju jedne izložbe na koje je Olja došla na moj poziv. Od tada smo se viđale više puta i uvek sam se sa tih susreta vraćala osvežena, kako se to popularno kaže, napunjenih baterija.
     Olja voli ljude, naravno najviše svoje unuke i svoju decu, voli biljke i životinje, voli svoju baštu, voli da piše i da zapeva, Olja voli da voli.
     Moja draga prijateljica piše divne priče, pesme i korisne tekstove na svom blogu "Od svega po nešto", naći ćete ga na mojoj listi omiljenih blogova.
     Tu dolazimo do povoda za pisanje ove priče. Olja je objavila knjigu. Naslov knjige je "Priče iz čarobnog vrta", izdavač je Slovo pres, a korice je ilustrovala Oljina unuka Jana. Prva promocija je bila na sajmu knjiga, na žalost nisam mogla da odem, ali mi je ćerka kupila knjigu, pa sam je, razume se, pročitala i bila sam spremna za promociju koja je priređena pre dva dana u Kući Đure Jakšića.





     Nije to obična knjiga, knjiga kakvu blogeri najčešće objavljuju, zbirka tekstova sa bloga, mada su i takve knjige na svoj način vredne i zaslužuju našu pažnju i čitanost.
     To je knjiga priča, sasvim drugačija od svega što sam do sada imala priliku da pročitam i saznam.


Kutak iz čarobnog vrta

Kutak gde Olja piše, neobično lep, sa pogledom na vrt, zar ne? 

     Junaci priča su stanovnici i posetioci Oljine bašte, biljke svih vrsta, trave, cveće, drveće ukrasno i rodno, životinje, ptice, pa čak i cvrčak i ukrasne figure, a naravno i ljudi, jer u čarobni vrt dolaze unuci baštovanke Blage i drugi posetici. Ti neobični junaci imaju ljudska imena, pažljivo i s razlogom izabrana, ljudske osobine, jer oni međusobno razgovaraju, po nekad se posvađaju i pomire, raduju se i pate i iznad svega se vole i razumeju, čuvajući jedni druge, svoju zajednicu, svoj mali svet. U tom svetu važno je i sunce, voda, mesec, zvezda Danica i druge zvezdice, oblaci i vetar lahor.
     Promocija je za mene bila izuzetan doživljaj, srela sam neke drage ljude, videla uživo junakinje Vilu i Princezu, čula sam puno lepih reči o pričama iz knjige, o mirnom životu van gradske vreve i uživala slušajući Olju kako čita delove priča, kao prava dramska umetnica i prekida kad je najzanimljivije. Mogla sam da je zamislim kako priča te priče svojim unucima, jer, tako su priče nastale.



     Na promociji se najviše pričalo o životu, načinu življenja, živom svetu. LJubav nije pominjana, ljubav se podrazumeva. Iz knjige se ljubav preliva, a ipak, ljubavi nikad dovoljno. Ti neobični junaci se vole i brinu jedni o drugima, a sve ih povezuje ljubav i briga baštovanke koja se zove Blaga. Ni to ime nije slučajno, ona je blaga i nežna prema svakom junaku, stanovniku čudesnog vrta, svima posvećuje potrebnu pažnju i pruža nesebičnu ljubav, a oni joj uzvraćaju lepotom, mirisom i svojim rodom, već šta ko ima. Ona ih uči, a zatim oni jedni na druge to prenose da je važno zajedništvo, sloga i ljubav. Knjiga obiluje mudrostima i znanjem. Ne samo da nas uči plemenitosti, dobroti i poštovanju, već nas uči i o našim običajima, osobinama i posebnostima svih biljnih i životinjskih junaka i njihovom načinu života.
     Od srca preporučujem da nabavite i pročitate knjigu. Uživaćete, a verujem da ćete joj se i vraćati, takvo štivo oplemenjuje.
Znam da će biti još neka promocija, obavestiću vas na vreme.

     Evo par fotografija sa promocije. Na prvoj su Vila i Princeza, pored mene i Olje, a ko su one, saznaćete kad pročitate knjigu 🙂





     U međuvremenu, svratite na Oljin blog, pročitajte neku priču, ima ih par i iz ove knjige, ali većinom su priče o običnom životu, ljubavi i plemenitosti. Uvek se sve događa s razlogom i na kraju je sve što nam se dešava zbog nečega dobro. Nije slučajno Oljin moto: Čaša je polupuna!




16.11.2019.

Povratak

        Pozdrav svima!
Ukoliko neko bude ovo čitao, znači da još ima nade... Nade za svet, za ljude, za prirodu i za mene. 
Više od dve godine nisam ovde ništa napisala. 
Nisam čak ni posećivala druge blogove. 
Ne znam zašto... Izgubila sam volju i energiju da radim kreativne radove, možda zato. 
Nisam imala šta da pokažem. 
Mislila sam da osim toga nema ničega, jer je blog zbog tih radova i otvoren pre više od jedanaest godina, ali nije tako, život teče i dalje. 
Kako je vreme prolazilo bila sam sve umornija i sada mi je umor stalno stanje. 
Najviše je do mog posla i vremena koje provedem u gradskom prevozu. Tri sata dnevno, ako imam sreće... O čemu pišem znaju oni koji koriste gradski prevoz u Beogradu.
Idemo na lepe teme. 
Mlađa ćerka je otišla da živi s dečkom. U moje vreme, (o, što sam matora 🙂), to se zvalo udaja, bez obzira na to da li je bilo venčanja ili ne. Lepo im je, vole se. 
Starija ćerka se konačno zaposlila na poslu koji bi se mogao smatrati dobrim, sigurnijim  i zadovoljna je. Jeste na određeno vreme, ali joj produžavaju, biće jednom i na neodređeno. Sigurnije je jer je prijavljena, ima sva prava, normalno radno vreme i platicu uvek na vreme. 
Nisam se bavila kreativnim radom, ali sam puno čitala, negovala cveće na terasi, to je moja bašta i živela svakodnevicu, koja je oko mene mnogo teška, ali se trudim da nađem neki zračak radosti i da u njemu uživam.
Idem sada da posetim blogove koje nisam dugo posećivala. Biće mi žao ako ne nađem novije postove. Samo se nadam i molim da ste dobro, da ste zdravi, gde god da ste. 
Za kraj, evo i ovo je mojih ruku delo, a odgovara nazivu bloga. Još se po neki sitni cvetak bori za opstanak, ali je tužna istina da umire. Uživaćemo u zimskim radostima. 














13.10.2017.

Kako rešiti problem stambenih kredita indeksiranih u švajcarcu?

Održana je druga redovna skupština udruženja CHF Srbija.
Naše udruženje sve radi po zakonu. Jedino tako imamo pravo da zakonit rad tražimo od drugih.

Nakon skupštine, uradili smo nešto mnogo važnije. Održali smo press konferenciju.

Ovo je saopštenje za javnost tim povodom, a na kraju je video snimak, koji se može naći i direktno na YouTube.


Saopštenje


Hvala na čitanju i podršci!

21.09.2017.

Devet godina

Nema nikakvog razloga, niti to od mene očekujete, da se pravdam što me dugo nije bilo.
Ipak, radila sam svašta i blog će ostati živ.
Malo manje radim kreativne radove, malo više radim u našem udruženju u vezi borbe sa bankama radi rešavanja problema stambenih kredita.

Ovog puta pišem, da se ne zaboravi, za dva dana, 23.09. biće punih devet godina od kada sam otvorila ovaj blog.

U međuvremenu je bilo kreativnih radova, samo manje nego nekad i uglavnom kad mi treba poklon za nekog dragog. Dešava mi se da zaboravim da fotografišem.

Ove boce su bile poklon za mog ujaka. Fotografisala je moja ujna.



Sledeća boca je namenjena za poklon. Fotografisala sam je iz više uglova.




Ova morska je urađena kao rezerva, ali će i ona naći svoju namenu i novog vlasnika :)





Hvala svima što me pratite.
Nadam se da ću uskoro imati više vremena za druženje.
Sve najbolje :)







18.04.2017.

Bez naslova

Znam, nisam ni ja cvećka, dugo me nije bilo.
No, vidim da u tom pogledu ima onih koji još duže od mene nisu ništa objavili.
Nedostaju!
Pitam se gde su.
Gde ste svi?
Nisam zaboravila nikoga i baš žalim za onim vremenom kad su postovi imali po najmanje desetak komentara. To što nekih nema na bočnoj liniji je upravo zato što dugo ne objavljuju, ali ih pratim na listi za čitanje koju su pretili da ugase, ali ipak postoji.
Povremeno pratim.
Kao i vi, i mene neke druge brige okupiraju, tražim neke male radosti da preživim dan i dočekam sledeći. Posao mi je težak i stresan, a putovanje još gore, oko tri sata dnevno klackanja i cimanja u gužvama gradskog prevoza, to me baš ubija.
Želim da živim negde na selu, ali mi to nije moguće.

Radila sam malo nešto. Dugo nisam, jer sam pred Novu godinu slomila ruku i još uvek se nisam baš oporavila.

Evo da se vidi.

Ovo su male, ali slatke kutijice. Poklopac je fascovan, dimenzija 10x10cm.
I ranije sam ih radila. Nađu mi se za skroman poklon.






I dve futrole za naočare...



Znam, ne mogu vas trgnuti, i znam da negde daleko, iza ovog ekrana živite svoj život.
Želim da vam bude što lepši i bogatiji, onako u srcu!