22.08.2016.

Dekupaž

Da li vam je dosadio?
Meni nije, a vidim da ima novih tehnika, radovi kreativaca koje pratim su savršeno ukompovana kombinacija više različitih tehnika i stilova.
Volela bih sve da naučim, ali se bojim da nemam dovoljno vremena.

Evo još nekih radova koji su završeni ovih dana.










Volela bih da se vrati ono vreme kad smo mnogo češće objavljivali postove.
Volela bih da znam kako su i šta rade blogerke koje su mi ovde bile redovni gosti, a i ja njima.
Veoma sam tužna kad otvorim neke od tih blogova i vidim da nema postova već godinama.
Vratite se.
Pozdrav svima!

15.08.2016.

Evo me konačno

Pozdrav svima!
Ne pišem ovde jer sam bila opterećena drugim poslovima i temama, a ovo je ipak blog namenjen isključivo za kreativne radove.
Konačno sam nešto radila.
Pogađate, bila sam na godišnjem odmoru. Imalo se vremena i strpljenja, znate i sami da se ništa od kreativnih radova ne može uraditi na brzinu.

Evo, za sada da pokažem ove dve kutije, nadam se da će vam se dopasti.








Toliko od mene.
Iako smo malo komunicirali u poslednje vreme i društvo se osipa :(, ja od sveg srca želim svima sve najbolje.


15.05.2016.

Nostalgija

Ovih dana sam pregledala ovaj svoj blog iz početka.
Negde mi nedostaju fotografije, posledica brljotine kad sam sinhronizovala sa "pametnim" telefonom.
Nema se vremena da ažuriram te postove, ako bih uopšte mogla da se setim i da pronađem sve slike.
Ne umem da pišem planski, onako kako mi misli dolaze, kuckam ih.
Evo i sada, čeka me gomila predmeta, samo ih premeštam s mesta na mesto, a moraju se uraditi.
Procenila sam da je važnije napisati ovde tekst.
Jer, baš me uhvatila nostalgija za onim divnim danima kad smo svi puno pisali, kad su blogovi bili prepuni komentara, kad smo jedni druge podržavali, savetovali, učili. O razmeni materijala, salveta, radova, blog igrama i darivanjima, da i ne pišem. Imam bogatu zbirku poklona koje sam dobijala od vas, mojih kreativnih prijateljica.
Naravno, i sama sam od onih koji retko objavljuju, a žalim za dragim prijateljicama koje uopšte više ne objavljuju.
Nekako je sada svega manje, nestaje ta energija.
Nadam se da se bavite boljim i lepšim stvarima. I da ćete se, bar povremeno vratiti.

Što se kreativnog rada tiče, uradi se po nešto. Kod mene je to obično kad mi je potreban poklon, pa kad već rasturam kreativni nered, uz taj poklon uradim još neke stvari. Neko će se obradovati :)
Nedostatak slobodnog vremena je jedan od razloga, a drugi je nedostatak novca.
Ovakvi radovi se teško prodaju, pa se ne može ni ulagati u materijal.

Ovo nisam ovde pokazala




Radilo se još po nešto, ali je za sada ovo dovoljno.

Srdačan pozdrav i najlepše želje svima koji ovo pročitaju.

14.02.2016.

Radost


Posle dužeg vremena, konačno sam uradila nešto kreativno.
Razmišljam, planiram, ali zbog velikog pritiska na poslu i rada kod kuće (mislim, donosim kući da nastavim da radim), ne stižem ništa.
Zato sam privremeno otišla sa FB, tamo uđem samo na par minuta, a onda me jedna priča privuče drugoj, pa zaglavim. Bolje da uopšte ne zavirujem do daljnjeg.


Sinoć sam imala drage goste. Proveli smo divno veče, a ovu lepotu koju sam dobila, moram da ovekovečim.
Dalje su mi potrebne ideje kako da preuredim školjku od neke vrste pruća, kad orhideja uvene :(.
Šta vi mislite?

Kreativno sam radila bookmarkere. Odavno nisam imala ni jedan kod sebe. Volim da ih radim, uživam u biranju cvetića i osmišljavanju kombinacija.






                                         



Kao što vidite, nedostaju im trakice. To je najlakši deo posla, pa sam ga ostavila za neku drugu priliku.
Želim vam prijatan dan, hvala na čitanju.

31.01.2016.

Sanjarije

Nije da vas se setim samo kad treba da podelim nešto važno.
Stvar je prosta, previše posla imam, dođem kući pa nastavim da radim. To je možda dobro, jer tako samo o poslu i mislim, zaboravljam malo druge brige, a i nije, jer je veoma stresno i baš, baš sam umorna. Tako umorna mnogo brljavim, praštajte.
To mnogo posla, ne znači i više para, na mom poslu su svima iste plate, bez obzira na učinak, bez obzira na broj rešenih predmeta i način rešavanja. Zato gledam da rešavam onako kako je ljudima najpovoljnije, u okvirima zakona, da posao sačuvam. Mora se, hranim četvoro usta, ( i Lenon je uključen) od onoga što ostane kad skinu ratu kredita, a ostane minimalac. Zahvalna sam, mnogima ni to, ja bar mogu da platim i režijske troškove. Pa malo dugujem, malo plaćam kamatu na minus, idu dani. I nije mi gore nego većini, prestala sam da brinem zbog minusa kad sam shvatila da ga svi pošteni i normalni koriste.
Taman posla da se žalim, samo iznosim činjenice, ne znam ni kako sam došla do ovoga, ali neću da brišem. Da, počela sam da opravdam što me ovde dugo nema, pišem otvoreno i iskreno, kako mi misli naviru.
Iskrenost ljudima često zasmeta, iskren često nije dobro shvaćen, iako, sa druge strane, svi hvale iskrenost.
Loše sam počela, ovo nisu sanjarije.
Pa dobro, šta su moje sanjarije? Poslednji stav će biti najvažniji.
12669464_181379818892902_1910597349403667143_n
                             12643003_181734002190817_411355182236915631_n

Sanjam da se tako, uključe svi koji mare za mene, i još neki drugi ljudi, koji mare i stalo im je do ostalih napaćenih, pa da na jednom mestu bude bar pet hiljada ljudi.
Pa da tih pet hiljada ljudi dovedu još po dvoje. Da pobedimo debele, pokvarene bankare.
Da Srbija ne bude crna rupa na karti Evrope po nerešenom pitanju stambenih kredita u švajcarcima, a ni ovima u evrima nije mnogo bolje, pa da se pridruže.
Da se taj problem reši, da odahnem malo. Jer, kad bi ugovor bio poništen, meni bi banka vratila lepu sumicu, tako kaže veštak, a ja za taksu na tužbu nemam. Ne mora, plaćaću ja onoliko rata koliko sam ugovorila, ne tražim da mi iko plaća, ali da budu realne, uzela sam kredit za pola stana, otplatila više od pola rata i dugujem više nego što sam uzela. Rast CHF u situaciji kad se banke nisu zaduživale u CHF, već su mi dale dinare iz depozita, a to znači, dale su mi vaše pare koje, ko vam kriv, niste odmah potrošili, ne sme biti izvor zarade za banku. A banke zarađuju, i to ekstra, iznose novac iz zemlje dok se narod pati i neće toga da se odreknu, ne pristaju da im vratimo što smo dužni, već traže da vraćamo trostruko više, jer mi smo krivi, potpisali smo ugovor, dali smo im poverenje i mogućnost da nas prevare, ubede, iskoriste veliku želju da rešimo krov nad glavom. Nisu banke krive što im upala kašika u med i CHF skočio trostruko.
Nisu krive što rate prelaze visinu ukupnih primanja u mnogo porodica koje su kupile skroman stančić od 40-50 kvadrata, da im gazda ne visi nad glavom, pa sad ostaju i bez para i bez stana. Nisu banke krive što većina građana smatra, nemam kredit baš me briga, neću da me to dotiče, neću da brinem tuđe brige. Ili, još gore, veruju bankarima i njihovim poslušnicima, pa još osuđuju nas, ti neki koji se nisu zadužili jer su imali rešeno stambeno pitanje, a među njima retki izuzeci likuju što su bili pametni pa ostali podstanari. I veruju njima da mi tražimo da nam bužet plati kredite. Mi tražimo da se banke odreknu ekstra zarade, da ne zelenaše, samo to da im vlast naredi. Vidite kako je to rešeno u Mađarskoj ili na Islandu.
Moje sanjarije su da odem da vidim majku kojoj je 81., a da ne mislim kako tu rupu-trošak zapušiti.
Da odem na Frušku Goru koju gledam kroz prozor, posetim manastire i zahvalim Bogu na milosti.
Da ne gledam paniku na licima mojih najmilijih kad me zaboli glava ili uzdahnem, jer znaju, ako mi se nešto desi, ostaju na ulici, ma koliko se trudili da stvore nešto.
Najvažnije, da ne glumim više dobro raspoloženje i na netu i u RL, jer, eto, nije IN biti neraspoložen, žaliti se zbog briga, takvi su uglavnom prezreni ili ignorisani, čak iako svakodnevno dele svoje rame drugima za plakanje. Da ne budem više ogorčena, ljuta, očajna, u sukobu sa ljudima koje volim i koji mi ništa nisu krivi, osim što ignorišu moje vapaje. Razumem ih, svako beži od nevolje, od drveta koje pada. Šta će bilo kome moja muka, kad ima svoje vlastite. A opet, dobro je kad možemo da saosećamo sa ljudima, ako to ne možemo i od toga bežimo, koliko ljudskog ima u nama?
Zahvaljujem od sveg srca, i svom dušom svojom, svima vama koji ste pročitali ovaj post, svima koji ste mi pružali podršku i delili, lajkovali, komentarisali.
Hvala puno, osim zahvalnosti i ljubavi, ja nemam ništa više da vam dam.
Volim vas puno, svi vi koji ovo čitate imate veliko srce.Praštajte ako sam vas povredila, nisam želela.