19.07.2014.

Ne kupujemo poklone za rođendaane...

...sami ih pravimo od srca.
U stvari kupili smo svesku, dobru, ukoričenu, dvostruko deblju nego što su uobičajene.
Vesninoj drugarici je bio rođendan, zato je ona odabrala tehniku, našla svoje stare farmerice, ona je radila, ja sam asistirala.
Pre nego što je predala poklon, uz koji je morala da se kompletira i olovka, zaboravila je da fotografiše. Zbog sezone ispita, ni slavljenica nije imala vremena da fotografiše, fotografije su stigle danas.
Čini mi se da su fotografije bolje nego kad ja fotografišem.


Upravo raspakovano :)





Osvrnete li se nekada unazad, razmišljate li o tome koliko ste lepih stvari napravili, koliko ste dragih osoba obradovali?

Gomilam materijale, ideje, završene radove koji nisu dobili dom, nezavršene radove, radove s greškom koje treba popraviti i zaključujem da mnogo bolje provodim vreme od većine žena koje nemaju svoj hobby. Naravno i dobra knjiga mi je često u ruci, najčešće pred spavanje.

I ovog leta radim i razmišljam da li sam pogrešila što nisam uzela godišnji odmor dok su vrućine, mada nisu strašne kakve znaju biti, dok je prevoz po letnjoj šemi pa nekada imam sreće, a nekada jako dugo čekam i dok imam volje, a nemam dovoljno vremena da radim sve što želim.

Silno želim neke alatke i pomagala koje gledam na netu, naročito na youtube i nadam se da ću ih jednom imati. Do tada, seckanje makazama, merenje lenjirom i trouglom, gde jedan milimetar greške, za debljinu linije može uništiti rad, ali entuzijazam retko pada. Ipak volim to što radim.
Moja Vesna je danas preuredila dva registratora, jedan je imao sliku i natpis sa nekog mog seminara, jedan sam joj davno kupila. Prelepila je samolepive tapete, nije želela dekupaž, ali o tome u sledećem postu.
Do tada, vibrirajte radošću.





13.07.2014.

Ponovo bookmarkeri

Kako su devojke, kreativke?
Vidim da ima onih koje vredno rade, a i onih koje zasluženo odmaraju :)

Radila sam, malo po malo, u fazama i nastavcima novu seriju bookmarkera. Nekako mi svi na isti kalup, ponestalo ideja. Nije ni čudo kad se uzme u obzir koliko sam ih napravila.
Nisam neki fotograf, nikako da naučim bolje, ali, ovoga puta sam neke fotografisala iz velike blizine, detalj samo, da vidite kako izgleda kad se ručno plastificira i kad se ne može potpuno istisnuti vazduh. No, tešim se da se uživo mnogo, mnogo manje primećuje nego na fotografiji.

Evo ih na gomili.


Evo i nekih reprezentativnih primeraka.
























Čak ni o veličini fotografija nisam vodila računa, joj, joj, sad bih morala sve ponovo za kaznu. No, kasno je, a znam da ćete mi vi oprostiti. Lenon nestrpljivo čeka večernju šetnju, to je večeras moj zadatak, jer ostatak porodice gleda utakmicu. Sutra ustajem posebno rano, imam sastanak sa "šefom", na koji čekam, evo, mesec i po.
Još da se pohvalim da sam kuvala džem od kajsija, ukusan je, moja procena je da je dobro skuvan, ali mu je boja ostala svetla. Kupili smo kajsije, jer kod mog ujaka nisu rodile kao prošle godine. No, po svemu sudeći, kuvaću još, jer su kod ujaka mog muža rodile, insistiraju da dođe da uzme. Od viška glava ne boli, šećer nije skup, a ja i inače stavljam manje šećera. 
Ko bi mogao reći da žene nisu zmajevi :)

Želim da vam bude lepo, gde god da ste i šta god radile.
Do slećeg posta!



26.06.2014.

Od babe devojka

Moja najdraža tetka je pre trideset godina dobila od sestre svog muža okruglu limenu kutiju keksa. Keks se pojeo, kutija ostala i u njoj su čuvane svakojake sitnice.
Dotrajala je, zarđala, izubijana, deformisan oblik.

Kad sam nedavno bila kod nje, zamolila me: Napravi nešto, da imam uspomenu.
Pokušali smo muž i ja da specijalnim sredstvom skinemo rđu. Nije se dalo.
Ispravili smo koliko je moglo.
Dobro, šta je tu je.
Pomešam boju sa lepkom za prvi sloj, obojim sve, pa iznutra belo, izbiše žućkaste tačkice. Ne valja, mešam drugu boju da bude što sličnija tim tačkicama.
Uspelo je, boja je bila ravnomerna. I nastavim da radim, uradim, sve je najbolje što je moglo biti.
Međutim, tek kad je izlakirano, na par mesta se probila ta rđa, ali se lepo uklapa u boje salvete i boju unutrašnjosti kutije. Oko salvete je namerno debeo, nešmirglan sloj boje da se zakamufliraju neravnine. Malo čipke, i to je to.





Mnogo je važnije da se pohvalim da sam od naše drage Matrine, sa bloga Male stvari dobila mnogo lepih stvari, kutiju za čokoladu, punu, naravno, nekoliko prekrasnih čestitki rađenih novom tehnikom, kojoj nisam upamtila ime, detalje od kartona za dekorisanje svojih radova...puno lepih sitnica koje su me puno obradovale.


Hvala Martina.
Martina ima na fejsu svoju stranicu, od nedavno, zove se Paperbox. Pogledajte, lakujte, uživajte :) 
Prijatno veče!


16.06.2014.

Slično, a malo drugačije

Moja prva porudžbina. Bilo je hitno, bilo je kratko vreme za rad, ali sam uspela.
Važno je da je žena za koju je rađena zadovoljna, da je kutija stigla na vreme.




Volela bih da pogledate i moj drugi blog, tamo pišem po nešto ozbiljnije, mada ne uvek tako ozbiljno :)
Prijatno veče, lepi nastupajući dani.
Zahvaljujem od srca za svaki komentar.

09.06.2014.

Ptičica

Kako održati ptičicu u životu, bez njene mame?
Danas sam vraćajući se s posla, na jednoj utabanoj stazi, koju ljudi utabaju kroz travnjak da skrate svoj put za dva metra, videla malu ptičicu, koja je mirno stajala. Zastala sam, sagla se da je dodirnem, nije bežala. Sinulo mi je: Ispala je iz gnezda. Onda sam nedaleko ugledala još jednu, ali za nju je bilo kasno, nije preživela pad.
Za ovu ptičicu, imalo je šanse.
Donela sam je kući.
Pipeticom sam joj dala vode, a posle i malo hrane, nisam imala ništa za ptice, a u ptići se hrane proteinskom hranom, crvićima i bubicama.
Dala sam joj malo po malo sićušne komadiće šampinjona. U kući mi se nije našlo mesa. Onda sam se dosetila, natopila dobro Lenonovu granulu i to sam joj dala.
Ne ume ona da otvori kljun, moram na silu, pa mi žao, ali je to za njeno dobro.
I ptičica je živnula :D
Lenon je ljut, on je samo gledao u nju, iako smo je stavili u plitku činiju i podigli na visinu, gde ne može da dohvati. Cvileo je, a povremeno i lajao. On misli da je ptičica njegov obrok.
Neće moći, Lenone.



Pišite mi, znate li nešto o ovoj ptičici, koliko će joj trbati da odraste, da odleti u slobodu, hoće li moći sama da nauči da leti, čime da je hranim, gde da nađem crviće?

Eto šta čini priroda, kad su ptići porasli, gnezdo je postalo tesno, oni jači su izgurali slabije.
Da li mama primećuje da nedostaju dva ptića, šta mislite?

Hvala na pažnji.
Prijatno vam veče.