02.09.2015.

Haos, kao i kod vas u kreativnom svetu

Nemam atelje!
Nemam ni neku malu sobicu, pa da samo zatvorim bočice i izađem.
Imam dobru volju i znanje!
Imam gomile salveta, a nikad dovoljno.
Imam i drugog materijala i alata, boja, i puno malih plastičnih teglica i posudica u kojima čuvam boje.
I najvažnije, imam pomoć i podršku porodice.
Zbog neadekvatnih uslova za rad, kad odlučim da radim, radim mnogo stvari odjednom i to traje danima. Dakle, kad odlučim da radim, ništa me ne može sprečiti. Trudim se da sve bude pedantno, dobro osušeno, čisto, kad umrljam ne kažem: E, baš sam tako htela, već popravljam, šmirglam i ponovo bojim.
Tako, dok se jedna stvar suši, druga se boji u najmanje dva sloja, treća popravlja, a na nekoj petoj lepi salveta ili drugi dekorativni elementi. Zahvaljujući tome, završila sam tek kad je poslednji rad izlakiran "drugu ruku", a po potrebi i treću.
Dok radim ne mislim ni o čemu, samo o tome kako bih..., da li bih dodala ovakav ili onakav detalj, da li bih krakel ili bih patinu, možda tranfer, čipku, okamenjenu ili običnu, neku trakicu... Vreme zaista leti. Meni prija.
Pa, evo, zavirite malo u moj "atelje". Na ideju da vam pokažem delić svoje svakodnevice ovih dana, došla sam sedeći za stolom, lepeći salvetu, kad sam bacila pogled na ovu prvu sliku :



Ovo su delovi kafe stočića, obojeni u svetlo bež. Nije bio star, ali je ploča imala grešku, počeo je da se odlepljuje gornji sloj. Ceo sto je od obične oplemenjene iverice. Otkrila sam chalk paint u domaćoj radinosti i odluka je pala, biće sređen! Ispred je polica stara preko pedest godina, rad mog svekra, jednom dekupažirana, ali sam odlučila da malo promenim. Na zidiću ispod ograde, obavezan đubrovnik i četka, kao i dve teglice koje je obojila ćerka. Cveće iznad nisam slikala, ne uklapa se u priču, osim zbog cvetnih motiva na salvetama. Na podu, preko cele terase, najlon preko pločica, kao i na stolu preko mušeme. Našla se tu kesa sa salvetama koje su ušle u širi uži izbor, a konačan izbor napravim gledajući da li motiv odgovara predmetu i mojoj zamisli. Često se dešava da odvojim dvadestak salveta, pa ni jedna ne legne, onda ponovo biram iz dve velike kutije. Salvete uglavnom cepkam i čupkam oko motiva, da se lepše stope sa podlogom.
Na drugoj fotografiji je kutija s bojama, ima ih i van kutije, mesto je našla na podu, a između ima još manjih elemenata stočića.



Sto je jednom stranom prislonjen uz zid, a iznad, levo je sims od prozora ćerkine sobe, kao stvoren da potrpam koješta: teglice s bojom, četke, sunđerčiće, a kao što vidite, tu se našla i kafa.
Haotično, zar ne. Ako pitate dešava li se da nešto "zaturim", naravno da se dešava, onda kreće potraga, a ko traži taj i nađe.
Dok smo muž i ja bojili ove velike table od stočića, pomerali smo sto na sredinu. Tu mi je on pomogao, na čemu sam zahvalna, jer su ove velike ploče baš teške.
Tu oko mene, stalno se vrzma i nikad me ne napušta naš Lenon. Malo ga zbunjuje najlon na podu i najradije sedi ispod stolice na kojoj ja sedim, sakriven ispod duge haljine :) Tu haljinu je trebalo da fotografišem, na njoj su tragovi gotovo svih mojih radova :)
Dok sam fotografisala, krenuo je da mu negde ne pobegnem, ali nisam uspela da ga lepo fotografišem, okrene se baš kad ne treba. Uspela sam kad se sakrio ispod stola i omiljene mu stolice.


Slike su napravljene juče pre podne. Posao polako odmiče. Tegle i boca su dobile svoje salvete, ali na njima ima još da se radi.Nalepljene su salvete i dodato malo patine na rubove stola. To sa patinom mi nije baš sjajno uspelo.

Tako mi protiču dani. Da se zna.
Pišite mi ako vam se tekst dopao. Hvala za sve komentare, radujem se komentaru, a zadovoljstvo mi je da čitam vaše blogove, koliko vreme dozvoli. Žao mi je što je vremena sve manje pa tako i manje postova na blogovima.
Hvala i prijatan dan!

23.08.2015.

Blog igrica

Već dugo na blogovima nije bilo ovakvih igrica.
Zato sam se obradovala kad sam na grupi "Blogeri" na FB nominovana da učestvujem.
Nominacije sam birala uglavnom po tome koje bloger manje poznajem, pa se nadam da neće zameriti oni koji nisu nominovani.
Uostalom, ako neko želi, neka se smatra nominovanim.

Zadatak sam završila na mom drugom blogu, pa neću ovde ponavljati.
Ko želi može da pročita tamo. Na desnoj strani postoji link na moj drugi blog, a evo ga i ovde!
Do čitanja, želim vam prijatan dan!

15.08.2015.

Da vam šapnem

Od ponedeljka sam na godišnjem odmoru.
Biću sve vreme kod kuće, ali bar neče biti kuvanja i gužvi u gradskom prevozu, oblivanja znojem u kancelariji, jer, na žalost i na sramotu, mi nemamo klimu.
Zbog bolovanja, a kasnije grešaka uprave, kojima je trebalo više podsećanja da sam zaključila bolovanje i da sam na poslu, ja nemam šta da radim, jer me mesecima nisu zaduživali novim predmetima.
To je loše, jer neću imati normu, niti će me neko pitati za razloge.
No, neću o tome. Neću ni o zdravstvenim problemima koji su se nadovezali na taj primarni, samo pominjem, jer se to ne može zaboraviti.
Planiram da mi odmor bude ispunjen lenčarenjem, u bukvalnom smislu te reči. Čitaću, radiću malo dekupaža, dugo nisam, heklaću, a nadam se da ću upotpuniti asortiman bookmarekra i napraviti po neku čestitku. Sve za svoju dušu, po nešto za prijatelje.
Uživaću u šetnjama sa Lenonom. On je jedna dobrica, pametnica, radost celoj porodici.


Lenon na Zemunskom keju

Volela bih da je naše naselje lepše uređeno. Iako po pogledu sa terase na petom spratu izgleda da ima puno zelenila, a i ima, naselje se ne čisti i ne uređuje, parkić koji imamo ni jednom nije bio košen ove godine, a kante za smeće su pune, a oko njih smeća za još dve takve kante. Tu treba da igraju deca!
Jedini izuzetak, kako je to uvek pravilo je crkva i porta, kao i deo prostora van porte.
Tu je zaista sve pod konac, milina doći i pomoliti se.

Crkva posvećena Sv. caru Lazaru

detalj iz crkvene porte

I ne znam šta mi bi, ovo je trebalo da bude jedan radostan post.

Radujem se odmoru, a sa druge strane, žao mi je što neću raditi, ja sam po malo previše savesna i posvećena poslu. Nemojte nikom reći, donela sam neke predmete da ih uradim kod kuće :-D

Na kraju da malo zakitim nekim od starih, zaboravljenig radova.






Toliko za danas.
Ja verujem da ću se sledeći put javiti sa manje pauze.
Želim svima prijatne nastupajuće dane i puno radosti.


04.07.2015.

Umorna

Ne znam kako vi, ali ja sam zaista veoma umorna. Nije to da se nisam naspavala, na protiv, spavam možda i više nego što bi trebalo.
Nije to ni da sam umorna od posla, radim mnogo manje nego što sam nekad radila.
Nekako nemam volje da bilo šta radim, a i ako radim, onda se posao razvlači.
Još sam malo na radnom mestu efikasna skoro kao i ranije, ali zato s posla dolazim smoždena.
Zbog toga nisam ni pisala ništa na blogovima, nemam o čemu da pišem, niti da objavim fotke nekog rada. Po malo zavirim na net, ali i to sve manje, a manje lajkujem i komentarišem.
Ostajem bez pravih reči, pisati nešto što je već napisano ili nešto stereotipno nije fer prema onima koji mnogo rade i mnogo se trude.

Ipak, nedavno sam završila tri kutijice.
Neću o tome da sam ih radila sporo, da su razmaci između pojedinih faza rada bili dugi. Čak neću ni o tome da su stajale danima dok nisam našla snage da ih fotografišem, a da sam i to uradila bez priprema, da ovakve fotografije nisu dobre ako želimo da predstavimo svoj rad.
No, šta je tu je, bolje i ovako, nego nikako!

Ovo je peta kutija u istom stilu i sa istom salvetom. Jednostavno se dopada ženama, pa sam i ovu radila po porudžbini.



Sledeće dve su rađene da se nađe, kad već pravim kreativni nered.






Sva mi je pamet iscurela, ne mogu smisliti šta bih vam još napisala.
Želim vam sve najbolje ♥

27.05.2015.

Ponovo sam ovde :)

Nadam se da nisam zaboravljena!
Čak i da jesam, podsetiću vas brzo.
Neću da vam pišem o razlozima odsustva, nisu baš prijatni.
Želim da vas pozdravim, pošaljem tople zagrljaje i pokažem malo šta sam to radila u međuvremenu. Nema toga mnogo, nisam baš imala volje za rad.
Oduvek želim da probam da pletem od novinskog papira, ali nikako za to nisam našla vremena.
Znate izreku: Kad je učenik spreman, učitelj se pojavi.
Tamo gde sam bila dugo, pojavio se učitelj. Savršeno je radio od novinskog papira, čuda su izlazila ispod njegovih veštih prstiju. Tako je i mene učio. Zajedno smo napravili ove korpe.
Korpe sam kasnije kod kuće dekupažirala.




Kutije su malo veće, rađene su za nekog meni veoma dragog.





Idem sada da posetim blogove i divim se vašim radovima :)
Prijatan dan!