Usla sam u pedeset drugu

U poslednje vreme, oko mene se vrti mnogo dogadjanja, na poslu, u porodici, na netu, nisam uzela svoje cvetice dugo, dugo i bas mi nedostaju. Ove cestitke, iz predhodnog posta, napravljene su u avgustu. Bilo je nesto granicnika, ali odavno nisam ni njih pravila. Nemam vremena, a za malo vremena se ne isplati iznositi sve na sto, nedostaje kutak za rad.
Juce mi je bio rodjendan. Nisam ga docekala u dobrom raspolozenju zbog mnogobrojnih briga...Kad imamo decu, svoje rodjendane samo malo obelezimo, cak nekada i zaboravimo. Ja ne bih mogla zaboraviti jer sam dobila bar sto cestitki preko neta, od mojih dragih prijatelja.
Hvala, puno hvala, iz srca iz duse...
Ova mala slicica, jos letos napravljena, ali ovde neprikazana, kao da je cekala posebnu priliku, posvecena je svima vama, dragi moji prijatelji!

VREME SVADBI

Ove dve cestitke radila sam sa puno ljubavi i paznje, jos letos, ali nisam ih ranije pokazala, da ih unapred ne vide devojke kojima su namenjene.
Dve meni izuzetno drage devojke, udale su se ove jeseni.
Ove cestitke dobile su u ime zajednickih prijateljica.
Da im zivot bude cvetna basta, puna ljubavi, srece i razumevanja.

ZA MALU TETKU

Presovano cvece moze ukrasiti mnoge stvarčice.

Odavno mi je u glavi ova ideja, ali nikako da je realizujem, kao da sam čekala da moja dosta mladja sestra od ujaka, položi pravosudni, pa da joj poklonim nesto novo.

Budući da sam ovako nešto prvi put radila, da sam lepila dva sloja kartona, bila sam prilično neprecizna, valjalo bi da je malo pedantnije, ali važno je da je od srca.

Kad je ona imala četiri godine, a ja dvadeset, pitala me jednom: Neno, a kad se ti udaš, hoću li ja onda biti mala tetka? :)

Sada je ona mojim cerkama kao drugarica<3

VRATILA SAM SE!

Lepo bese na odmoru, ali se mora i kuci vratiti.

Od srca zahvaljujem svim prijateljima koji su posecivali moj blog, vidim nema paucine, dakle dolazili ste, lepo od vas. Meni treba malo vremena da pohvatam konce, pa uzvracam posete, uzivacu u divnim radovima.

Na more nisam mogla poneti sve sto mi treba za radove od presovanog cveca, napunila bih gepek, zato sam i tamo presovala neke biljcice.

Umesto toga, u jednu kesicu je stalo sve sto mi treba za heklanje.
Prvo sam dekorisala torbu za plazu, kupljenu kod Kineza, a onda sam uradila futrolicu za naocare.

Krinovi

Jutros krecemo. Nije velika zurba, ali ne treba ni oklevati, bolje je usput odmoriti.
Ostavljam vam najnoviju sliku.

ZA LJUBITELJE CITANJA

Dugo nisam nista postavila na blog, ali to ne znaci da nisam nista radila. Radila sam moje omiljene granicnike, book marks, napravila sam stotinak komada. Nisu jos stavljene trakice, ali i to ce biti.

Spremam se na dug put prekosutra, na more, a usput svracam kod dragih i milih rodjaka, delicu lepe poklone.
Kad se vratim, planirana su druzenja uzivo sa clanovima mojih omiljenih foruma, treba da budem spremna.
Na moru ce mi pored plivanja i knjige, slobodno vreme biti ispunjeno heklanjem, prakticnije je.

Radila sam jos nesto, sto me je ispunilo velikim i posebnim zadovoljstvom, ali za sada je to mala tajna, videcete kad se vratim.
Hvala puno svima, za pracenje mog bloga!

NESTO SASVIM DRUGACIJE

Jos kao devojcica, naucila sam da heklam, odnosno, kukicam.
Nisam to radila godinama, od kada sam heklala trake za poentles. Dok sam morala da mirujem, nisam mogla da radim sa cveticima, pa sam u krevetu zapocela ono sto sam mogla, u polulezecem polozaju.
Procenite koliko mi je uspelo.

ODMOR, ALI KAKAV...

Ova mi je godina teska, i vrlo, vrlo sam umorna.
Godisnji odmor, planiran tek za septembar.
Zelela sam bar par dana odmora... i da se mogu vise posvetiti svom hobiju.


Pazite sta zelite, mozda vam se i ostvari.

Sada odmaram, ali ne onako kako sam zelela. Nepazljiv hod, rupa u plocniku, pad, i noga u gipsu, srecom, nije slomljena, ali po kuci hodam koliko moram, uz pomoc staka. Od sutra cu nesto novo raditi, uz asistiranje cerki, da donesu, dodaju i slicno. U medjuvremenu sam napravila dosta granicnika, koji su poklonjeni, ili planirani za poklon, ali mislim da vise nisu narocito interesantni.
Do sledeceg rada....

DRVO

Uspela sam da nadjem vremena za jos jednu sliku.
Nema tu sta da se pise, trudila sam se, koliko sam uspela, tu ste da ocenite.
Hvala.

NOVI GRANIČNICI - BOOKMARKS

Svaki put kad nemam dovoljno vremena, ja radim graničnike.

Ovi maleni radovi, uvek nekoga obraduju, mene raduje i smiruje dok ih radim, raduje one kojima poklonim, a najveca radost je za mene, upravo osmeh tih dragih osoba.

Ovo je mali izbor novih.