26.08.2014.

Uvek radim

Dok sam na odmoru, želim da uradim sve ono što ne stižem kad idem na posao.
Danas je mojoj dosta mlađoj sestri od ujaka, bio rođendan. Ona je "mala tetka" mojim ćerkama.
Taj naziv od milja (inače je zovu po imenu), potiče iz vremena kad sam ja bila devojka, a ona, zbog velike razlike u godinama, mala devojčica. Tada me jednom pitala: "Neno, kad se ti udaš i budeš imala decu, hoću li ja biti mala tetka?"
Mala tetka je dobila poklone, moje rukotvorine.
Još nisam počela, a nameravam da sama pravim cveske i beležnice. Ovog puta je beležnica sa čvrstim koricama kupljena, pa presvučena u teksas.
Da bi poklon bio potpuniji, napravila sam i narukvicu. Slične sam videla na Pinterestu, dakle nije moja originalna ideja, a na Pinterest su došle sa Etsija.








Za večeras je to dovoljno. Ne zaboravite moju nagradu povodom rođendana, to treba da se zasluži. :D

Prijatno veče i srećan rad, šta god da radite.

24.08.2014.

Moja terasica i blog rođendan

Pomenula sam da sam na godišnjem odmoru.
Većinu vremena provodim na terasi gde sam napravila pravi kreativni haos. Znate ono, kad želite puno, pa dok se da jednom predmetu boja suši, vi već bojite drugi, a onda se zapetljate da pojma nemate u kojoj je fazi koji predmet.
kako je već malo kasno, lenon čeka večernju šetnju, neću mnogo da pišem.
Kutija koja je naručena.
Izgleda da mi je ovaj stil posebno uspešan, jer je ovo treća koju radim sa roze bordurom i istom salvetom.
Bilo je važno slikati, a ja nisam imala vremena ni snage da sklanjam sve sa stola da bih je slikala na dnevnom svetlu.






Ova kutija je rađena sa puno ljubavi. Ja verujem u anđele, čitala sam puno o anđelima i dokezima njihovog postojanja, a imala sam čast da o tome učim od Maje Ikica-Milosavljević. Naći ćete na FB.
Zato sam ovu kutiju radila sa posebnim zadovoljstvom, raspoloživa je za prodaju, za nekoga ko veruje u anđele.





Ovaj blog počela sam da pišem 23.09.2008.godine. Nisam ranije obraćala pažnju na taj datum. Ove godine bih zaista želela da obeležim rođendan bloga.
Biće jedan poklončić za najsrećniju. Dovoljno je da me pratite i komentarišete.

Žurim, žurim...kad se vratim iz šetnje posećujem blogove.
Kiss!

18.08.2014.

Život je lep

Nema me dugo, ne samo na svom blogu, već ni na ostalim, nekako nisam stizala.
Kriv je Pinterest, ali stvarno :)
Ne znam kako vi, kad dobijem na e-mail obeveštenje, uđem da vidim nečiju tablu i zaglavim načisto. Onda repinujem šta mi se sviđa i budem zasuta novim obeveštenjima, pa tako u krug. To vreme koje provedem na internetu, većinom je na Pinterestu :D .

Od danas sam na odmoru. Dakle, ne idem na posao, ali ne idem ni negde drugde, sedeću kod kuće. Planirala sam da radim puno.
I do sada sam ja radila po nešto, ali mislim da nije bilo toliko značajno da objavljujem.

Ono što je za mene veoma važno, to je da je u mom naselju otvorena jedna prelepa prodavnica, zove se Kreatvna radionica, a ja bih je nazvala radionicom nade. Kad sam prvi put ušla, otvorio mi se čarobni svet lepote i izobilja. Radovi koji su izloženi su za bar tri klase bolji od mojih, a za klasu bolji od većine radova koje sam do sada viđala, nadam se da nećete zameriti. Ta elegancija i prefinjenost, kvalitet, utkano stpljenje i ljubav, nemerljivi su. Upoznala sam hrabru mladu ženu koja je u jednom perifernom i baš izdvojenom naselju, odlučila da napravi jedan ovako sjajan korak. Moj utisak je da je smirena i strpljiva, što je u ovom poslu najvažnije, a to je potvrdila i rečima koje je više puta u razgovoru ponovila, kao da je to njen moto: "Nigde ne žurim."
Radovala sam veoma mnogo, a poželela sam joj da bude uspešna i srećna u tome što voli i radi, kao što bih poželela svojim ćerkama ili svojoj mlađoj sestri.
Tako lepa radnja, sa tako dobrim radovima ne postoji ni u Knez Mihailovoj, ni u TC Ušće, nigde gde se nalaze radnje brendirane robe i gde kupuju ljudi sa punijim džepovima, što ne znači da imaju i ukus u skladu sa platežnim mogućnostima.
Evo par fotki, mada treba doći i videti. Ako neko poželi da dođe, može se javiti i meni, da se upoznamo i da u mom skromnom domu popijemo kaficu.

Pogled kroz izlog


Detalj iz riznice :) Više na FB stranici, verovatno su neki od vas dobili moj poziv.

Novost koja nam je svima iz očiju izvukla suze radosnice je da je moja Vesna dobila toliko željeni, a za njene studije potrebni kindle. Ima još dobrih vila, bez čarobnih štapića, ali sa puno ljubavi i želje da svojim odricanjem prikupe tu gotovo nedostižnu sumu za većinu nas.
Naravno, Vesna je već dokazala svoju kreativnost i umeće, pa je napravila "odelo" za svog malog pomoćnika. Bila je najveća muka pronaći odgovarajuće platno  i lastiš u boji, a dalje je sve bila dečja igra u kojoj ja nisam učestvovala.


Šta sam ja radila, pitate se...pa ono što je značajnije, to je da sam koleginici napravila poklon za rođendan koji je bio danas i zbog toga sam prvi dan svog odmora "skoknula" do posla. Već sam odavno odlučila da neću da dajem novac u zajedničku kasu, već da ću da radim nešto svoje, posebno. Ovoga puta nije bio dekupaž, da vide da umem još što-šta.

Beležnica za šta god slavljenica poželi. Upakovala sam u natur papir, dodala rozeticu kao ukras, i čestitkicu, a zaboravila da fotkam beležnicu, pa sam prvo fotkala kod kuće paketić, a poklon nakon što je raspakovan, u kancelariji naše pisarnice.


Dve vrste platna, dve vrste trake i cvet, dovoljno da bude drugačije, a male nesavršenosti otkloniću kad se uvežbam na sledećoj beležnici :)

Toliko od mene za sada. Želim vam puno radosti, ma gde bili i ma šta radili.





19.07.2014.

Ne kupujemo poklone za rođendaane...

...sami ih pravimo od srca.
U stvari kupili smo svesku, dobru, ukoričenu, dvostruko deblju nego što su uobičajene.
Vesninoj drugarici je bio rođendan, zato je ona odabrala tehniku, našla svoje stare farmerice, ona je radila, ja sam asistirala.
Pre nego što je predala poklon, uz koji je morala da se kompletira i olovka, zaboravila je da fotografiše. Zbog sezone ispita, ni slavljenica nije imala vremena da fotografiše, fotografije su stigle danas.
Čini mi se da su fotografije bolje nego kad ja fotografišem.


Upravo raspakovano :)





Osvrnete li se nekada unazad, razmišljate li o tome koliko ste lepih stvari napravili, koliko ste dragih osoba obradovali?

Gomilam materijale, ideje, završene radove koji nisu dobili dom, nezavršene radove, radove s greškom koje treba popraviti i zaključujem da mnogo bolje provodim vreme od većine žena koje nemaju svoj hobby. Naravno i dobra knjiga mi je često u ruci, najčešće pred spavanje.

I ovog leta radim i razmišljam da li sam pogrešila što nisam uzela godišnji odmor dok su vrućine, mada nisu strašne kakve znaju biti, dok je prevoz po letnjoj šemi pa nekada imam sreće, a nekada jako dugo čekam i dok imam volje, a nemam dovoljno vremena da radim sve što želim.

Silno želim neke alatke i pomagala koje gledam na netu, naročito na youtube i nadam se da ću ih jednom imati. Do tada, seckanje makazama, merenje lenjirom i trouglom, gde jedan milimetar greške, za debljinu linije može uništiti rad, ali entuzijazam retko pada. Ipak volim to što radim.
Moja Vesna je danas preuredila dva registratora, jedan je imao sliku i natpis sa nekog mog seminara, jedan sam joj davno kupila. Prelepila je samolepive tapete, nije želela dekupaž, ali o tome u sledećem postu.
Do tada, vibrirajte radošću.





13.07.2014.

Ponovo bookmarkeri

Kako su devojke, kreativke?
Vidim da ima onih koje vredno rade, a i onih koje zasluženo odmaraju :)

Radila sam, malo po malo, u fazama i nastavcima novu seriju bookmarkera. Nekako mi svi na isti kalup, ponestalo ideja. Nije ni čudo kad se uzme u obzir koliko sam ih napravila.
Nisam neki fotograf, nikako da naučim bolje, ali, ovoga puta sam neke fotografisala iz velike blizine, detalj samo, da vidite kako izgleda kad se ručno plastificira i kad se ne može potpuno istisnuti vazduh. No, tešim se da se uživo mnogo, mnogo manje primećuje nego na fotografiji.

Evo ih na gomili.


Evo i nekih reprezentativnih primeraka.
























Čak ni o veličini fotografija nisam vodila računa, joj, joj, sad bih morala sve ponovo za kaznu. No, kasno je, a znam da ćete mi vi oprostiti. Lenon nestrpljivo čeka večernju šetnju, to je večeras moj zadatak, jer ostatak porodice gleda utakmicu. Sutra ustajem posebno rano, imam sastanak sa "šefom", na koji čekam, evo, mesec i po.
Još da se pohvalim da sam kuvala džem od kajsija, ukusan je, moja procena je da je dobro skuvan, ali mu je boja ostala svetla. Kupili smo kajsije, jer kod mog ujaka nisu rodile kao prošle godine. No, po svemu sudeći, kuvaću još, jer su kod ujaka mog muža rodile, insistiraju da dođe da uzme. Od viška glava ne boli, šećer nije skup, a ja i inače stavljam manje šećera. 
Ko bi mogao reći da žene nisu zmajevi :)

Želim da vam bude lepo, gde god da ste i šta god radile.
Do slećeg posta!