Mali rezime 75mryiZLCNoJhwXD

Nedelja je dan kada ja imam najviše posla. Nije to samo posao u kuhinji i oko nje, već nedeljom želim da završim puno toga što nisam stigla radnim danima.
Prošle sedmice bila sam u Čačku, kod mame. Bilo je zaista lepo. Ni već tradicionalna septembarska poseta Nataši  nije izostala. kratko, a slatko druženje.
Godišnji odmor u trajanju od četiri sedmice, proleteo je kao tren. Toliko toga sam radila, da sam malo i umorna, tako da krećem sutra umorna na posao, ali to je druga vrsta umora, biće mi dobro u redovnom okruženju i navikama.
Početkom sledećeg meseca idem tri dana na seminar u Vrnjačku banju. Možda sretnem tamo neku od blogerki :)
Od svega što sam uradila u poslednje vreme, najviše sam rada i truda uložila u ovu kutiju:

Po mojim afinitetima, najbolji rad mi je ovaj:

Raduje me što sam naučila novu tehniku, pravljenje knjiga bookbinding.

Najznačajniji događaj je otvaranje samostalne izložbe slika moje ujne Gordane Marković, ne znam  više ni koje po redu, a na toj izložbi susret sa dragom prijateljicom, prvi put uživo, prvi u nizu susreta kojih će biti.

Najlepše trenutke provela sam sa svojom porodicom, posebno kafenišući na terasi i sa našim kućnim ljubimcem, koji mi je trošio kalorije :D

Želim vam sve najlepše, manje kiše više sunca.

Život je lep

Nema me dugo, ne samo na svom blogu, već ni na ostalim, nekako nisam stizala.
Kriv je Pinterest, ali stvarno :)
Ne znam kako vi, kad dobijem na e-mail obeveštenje, uđem da vidim nečiju tablu i zaglavim načisto. Onda repinujem šta mi se sviđa i budem zasuta novim obeveštenjima, pa tako u krug. To vreme koje provedem na internetu, većinom je na Pinterestu :D .

Od danas sam na odmoru. Dakle, ne idem na posao, ali ne idem ni negde drugde, sedeću kod kuće. Planirala sam da radim puno.
I do sada sam ja radila po nešto, ali mislim da nije bilo toliko značajno da objavljujem.

Ono što je za mene veoma važno, to je da je u mom naselju otvorena jedna prelepa prodavnica, zove se Kreatvna radionica, a ja bih je nazvala radionicom nade. Kad sam prvi put ušla, otvorio mi se čarobni svet lepote i izobilja. Radovi koji su izloženi su za bar tri klase bolji od mojih, a za klasu bolji od većine radova koje sam do sada viđala, nadam se da nećete zameriti. Ta elegancija i prefinjenost, kvalitet, utkano stpljenje i ljubav, nemerljivi su. Upoznala sam hrabru mladu ženu koja je u jednom perifernom i baš izdvojenom naselju, odlučila da napravi jedan ovako sjajan korak. Moj utisak je da je smirena i strpljiva, što je u ovom poslu najvažnije, a to je potvrdila i rečima koje je više puta u razgovoru ponovila, kao da je to njen moto: "Nigde ne žurim."
Radovala sam veoma mnogo, a poželela sam joj da bude uspešna i srećna u tome što voli i radi, kao što bih poželela svojim ćerkama ili svojoj mlađoj sestri.
Tako lepa radnja, sa tako dobrim radovima ne postoji ni u Knez Mihailovoj, ni u TC Ušće, nigde gde se nalaze radnje brendirane robe i gde kupuju ljudi sa punijim džepovima, što ne znači da imaju i ukus u skladu sa platežnim mogućnostima.
Evo par fotki, mada treba doći i videti. Ako neko poželi da dođe, može se javiti i meni, da se upoznamo i da u mom skromnom domu popijemo kaficu.

Pogled kroz izlog

Detalj iz riznice :) Više na FB stranici, verovatno su neki od vas dobili moj poziv.

Novost koja nam je svima iz očiju izvukla suze radosnice je da je moja Vesna dobila toliko željeni, a za njene studije potrebni kindle. Ima još dobrih vila, bez čarobnih štapića, ali sa puno ljubavi i želje da svojim odricanjem prikupe tu gotovo nedostižnu sumu za većinu nas.
Naravno, Vesna je već dokazala svoju kreativnost i umeće, pa je napravila "odelo" za svog malog pomoćnika. Bila je najveća muka pronaći odgovarajuće platno  i lastiš u boji, a dalje je sve bila dečja igra u kojoj ja nisam učestvovala.

Šta sam ja radila, pitate se...pa ono što je značajnije, to je da sam koleginici napravila poklon za rođendan koji je bio danas i zbog toga sam prvi dan svog odmora "skoknula" do posla. Već sam odavno odlučila da neću da dajem novac u zajedničku kasu, već da ću da radim nešto svoje, posebno. Ovoga puta nije bio dekupaž, da vide da umem još što-šta.

Beležnica za šta god slavljenica poželi. Upakovala sam u natur papir, dodala rozeticu kao ukras, i čestitkicu, a zaboravila da fotkam beležnicu, pa sam prvo fotkala kod kuće paketić, a poklon nakon što je raspakovan, u kancelariji naše pisarnice.

Dve vrste platna, dve vrste trake i cvet, dovoljno da bude drugačije, a male nesavršenosti otkloniću kad se uvežbam na sledećoj beležnici :)

Toliko od mene za sada. Želim vam puno radosti, ma gde bili i ma šta radili.