Podrška

...našoj Mare.
Volim gledati blogove, zaista ih je puno na mojoj listi, a još više na listi za čitanje.
kao i svi, imam problem sa slobodnim vremenom.
Žurim da vidim što više i naravno da pohvalim, jer svakoj od nas pohvala prija.
Na nekim blogovima mi lepo kaže, nekada odmah, a nekada kad kliknem objavi ili pošalji, iznenada iskoči: Ne, nema žurbe, kucaj slova, dokaži da nisi robot.
I tako, umesto da posetim još jedan post, ja deširujem ta slovca, sričem kao đačić, ma i oni su bolji od mene:)
Ranije su slova bila jednostavnija, i bar nije pisala ta glupost.
Večeras sam bila drska, nije me mrzelo da se vratim na "uredi" i da zamolim da skinete ta slova. Ne mora se odmah objaviti komentar, prvo ga proverite vi, a ne neka blesava googlova slova. Tim slovima se, lepo piše proverava da li smo roboti, a ne da li smo u komentaru napisali nešto uvredljivo i nedolično.
HVALA

U mašini

Ovi izuzetno hladni dani ipak ne ostavlaju prostora za predah.
Posao mi zaista oduzima mnogo vremena i energije, a kad dođem kući, čeka me Anđelka, pomažem joj u učenju za državni ispit.
Tako, moj kreativni nered stoji,ne stižem ništa da radim.
Napravila sam cvetiće za šnalice za tri slatke devojčice, ali sam poslala i zaboravila da fotografišem.

Blog ipak ne mora biti samo mesto gde postavljamo fotografije svojih kreativnih dostignuća.

To što u poslednjih dana nemam vremena za kreativan rad, ne znači da ću se odreći bloga i zapostaviti drage virtuelne prijateljice.

Moj novi blog je raznovrsniji, pa ako ste raspoloženi da pogledate, izvolite, na listi je sa desne strane. Istovremeno, zahvaljujem svima koji ga posećuju i ostavljaju komentare.

Za kraj, evo jedne lepe pesme.

Zavisna od interneta

Neki od vas znaju, neki možda i ne, da sam se doselila u ovaj veliki grad, prepun dobrih ljudi, koje nije lako naći, iz jednog malog grada u centralnoj Srbiji.

U nedostatku prijatelja, a komšiluk se ovde uglavnom samo pristojno pozdravlja, ili zbog toga što zbog udaljenosti nisam imala vremena da ih često viđam, počela sam svoju internet avanturu.

Stekla sam divne prijatelje.
HVALA VAM!
Imala sam čast i sreću da neke od njih sretnem uživo, i ispunili su moja očekivanja.
I da ne dužim mnogo, došla sam do blizu 2000 prijatelja na fejsu, naravno da ih ne poznajem sve, ali su svi prijatelji, imamo nešto zajedničko. ne provodim puno vremena na fejsu, svratim svaki treći-četvrti dan na desetak-petnaest minuta, i uvek zateknem pozive za nova prijateljstva. I obradujem se, iskreno.

Ipak, nisam vam nešto pisala.
Možda jeste, a možda i niste, na listi mojih najdražih blogova, koja mi je prekratka, zapazili blog Valcer.
Vodi ga jedna divna žena,puna života.
Dugo pratim taj blog, divim se autorki.
Nedavno je objavljena knjiga, jedinstveno autorsko delo devetnaest blogera. Svako od njih ima svoj kutak u knjizi, kutak divnih pisanih reči, sklopljenih u pesme ili kratke priče.
Imala sam čast da budem pozvana kao gost na promociju knjige "ULICAMA BLOGOGRADA". Bilo je divno, bilo je sjajno, toliko, da sam zaboravila da imam fotoaparat u torbi i da mogu da fotografišem, zaboravila i na telefon.
Jedinstven doživljaj.
Ponoviće se ove godine, koja je pred nama, biće još knjiga.

Toliko mi se dopala atmosvera i društvo, da sam odlučila da ne posmatram sa strane, već da aktivno učestvujem.
Treći blog...pa šta.
Kako kažu neke žene: ne idem u kafanu, ne skitam po susedstvu, dodajem, ne gledam TV...mogu ja to.

Tako je nastao moj treći blog, za koji nisam smišljala novi naziv, zove se NENINE MAGIČNE RUKE

Onda mi je prijateljica rekla da ona ima gotovo istovetan blog na Blog,hr...ništa lakše, eto me i tamo, tu sam blog naslovila MOJ CVETNI SVET. Našla sam par kreativki i prijateljica sa fejsa tamo, ali je to malo, bilo bi mi drago da se javite ako imate blog na blog.hr/ naći ćemo vremena da se i tamo družimo.

POSEBNO BI ME RADOVALO I BILA BI ČAST DA POSETITE MOJ BLOG NENINE MAGIČNE RUKE, NA BLOG.RS/
Tu predstavljam i svoje poznate kreativne radove, ali pišem još po nešto:)

HVALA, PRIJATNO VEČE!

SLOVA I KOLAČI-NE ZAM ŠTA MI BI !?

Eto, dragi moji prođe ta novogodišnja jurnjava, dočekasmo damu u srebrnasto-belom, ovde bez snega, očekujemo od nje ispunjenje svih želja i planova, a u suštini znamo da ipak od nas i naših misli zavisi.
Kod nas Božić tek dolazi, razlika je samo u datumu.

Prvog dana, u pustom gradu, ja sam išla na posao, uživala sam malo u pustim ulicama i u mogućnosti da biram na koje ću slobodno mesto u gradskom autobusu sesti. Autobus je bio hladiša, a mene je grlo već bolelo. Celodnevno dežurstvo sam provela u druženju sa policajcima i prijatnom razgovoru sa Senadom, sudskim tumačem, čovekom koji zna desetak jezika, uključujući i one najteže, turski, arapski, i ove koje ću kasnije pomenuti. Od tada ležim sa malo jačom prehladom.
Malo stavim lap na krilo u krevetu, ali mi je tako neudobno...

Danas odlučim - ne moram više biti u krevetu, mada sam i dalje u bade mantilu:), pa da pažljivo pogledam sve blogove, da zahvalim na čestitkama i uzvratim najlepšim željama.
Hvala vam za lepe želje, hvala vam za prijateljstvo, uzvraćam na isti način.

No, ovo ne znam šta mi bi-to se odnosi na dobronamerne sugestije koje sam nekima dala direktno u komentarima, to ne liči na mene, nemojte, molim vas, pomisliti "Prozlila se Nena". O tome sam nekada davno već pisala, mnogi su prihvatili sugestiju.
Ko sam ja da bilo kome sugerišem kako da vodi svoj blog?
Možete vi staviti hiljadu zagonetki i zaštita, možete pisati i na persijskom i paštunskom jeziku, da vas samo takvi kao Senad razumeju, ja ću vam opet dolaziti i voleti vas, zato ove reči, molim, shvatite dobronamerno.
Promocija bloga u inostranstvu i znanje engleskog jezika-to je sjajna stvar, tako treba, da celi svet vidi i razume, svaka čast!
Samo šteta što su neke zaboravile da treba post napisati i na maternjem jeziku, hrvatskom ili srpskom, svejedno, jer ne znaju svi naši engleski, i ne mogu razumeti šta ste napisale. Zato, podržavam dvojezičnost, jer ipak smo mi "naši" najverniji posetioci i čitaoci, šteta da nas "naši" najbliskiji ne razumeju i da sami stvaramo jezičke barijere. Ja lično engleski dobro razumema, ali sam dosta i zaboravila, trebalo bi truda da napišem post na engleskom. Imam najdražu publiku i bez toga, zato se ne trudim.
A ta slova, eh, o njima pisale i ja i još neke blogerice, čemu ona služe? Proveravaju nam pismenost? Negde su od početka tu, ispod prozorčeta za komentar, čekaju da budu otkucana, a na većini blogova gde postoje podešeno je da "iskaču" iznenada kad se klikne na "pošalji komentar". Kako komentar pišemo nakon što smo lepo i detaljno pregledali post i fotografije, divili se, smislili, neko manje, neko više mudro i lepo, ali uvek dobronamerno, šta napisati, otkucali to, i klikom na pošalji ili Send, ako baš hoćete, onda mislimo da smo završili, žurimo na drugi blog.
Tada ta slova iskoče, dešavalo mi se da ih ne primetim, pa napustim stranicu i posle se čudim zašto nema mog komentara.
Objavljivanje komentara nakon odobrenja autora bloga-to mi je u redu, mada ja nemam tu opciju, mislim da je čak i neka kritika i savet dobrodošao, a za slučaj da neko napiše nešto neprijatno ili uvredljivo-neka ga, više će to govoriti o toj osobi, nego o meni. Za spamove, bloger ima opciju automatske zaštite.
Sve uvek prihvatam pozitivno i dobronamerno, iskreno i svim srcem.

Evo, po prvi put, premijera na mom blogu-recept za kolače! Da zasladimo na kraju, ove već slatke reči.
Kad sam planirala da pravim BONŽITU, tada sam odlučila da fotografišem postupak i da dodam glazuru od čokolade po vrhu, iako u originalnom receptu, po kome sam mnogo puta pravila ovaj kolač - toga nema.
Htela sam da za vas bude lepše i bolje. Iako svaka iskusna domaćica ume da recept prilagodi, da mu doda nešto svoje, zbog čega je ukus sarme, na primer, u svakoj kući drugačiji, ovde sam napravila grešku.
Možda neke druge izmene mogu doći u obzir, ali ne i glazura od čokolade, objasniću na kraju i zašto, šta sam naučila iz tog pokušaja.
Potrebno je:
150gr kristal šećera
250gr margarina
200gr čokolade
7 supenih kašika meda
150gr seckanih oraha
100gr pečenog susama
250 gr čokladnih okruglica od riže, ima različitih proizvođača, kod nas ima i domaćih i stranih, ja sam koristila Takovo "Čar na dar".

Postupak:
Rastopiti na tihoj temperaturi, u većoj posudi šećer, margarin i čokoladu.
Skinuti sa "vatre", dodati med, orase i susam.

Dodati čokoladne okruglice, a zatim masu dobro promešati.

Izliti masu u posudu za štanglice.

Masu rastanjiti na debljinu od dva do tri centimetra, zavisno od veličine posude, vlažnim dlanovima.
Kako se lepi za dlanove, često kvasiti ruke i dobro sabijati.
Ovo zato što masa nije kompaktna, pa je važno da se dobro sabije, da ne ostane vazduha, kako se prilikom sečenja ne bi mrvilo. Zato su tu vlažni dlanovi najbolja " kuhinjska alatka", na njih se ipak najmanje lepi.

Ostaviti nekoliko sati na dobro hladnom mestu, pa kada se stegne, seći kockice ili štanglice. Ako ste dobro sabili, lako se seče i odvaja od kalupa.
Na kraju objašnjenje, zašto ovde ne treba staviti glazuru od čokolade po vrhu.
Zato, jer je ta glazura topla, pa se zalepe delovi smese, i prilikom sečenja, jedan sloj smese "ide za čokoladom", teže se iseče i može se raspadati. Možda mi se to ne bi dogodilo da nisam toplu glazuru stavila na hladnu bonžitu.
Napravi se brzo, i veoma je hrskavo i ukusno!
Prijatno!

Želim vam srećne i prijatne kreativne dane!

Kakve su ti misli....

takav ti je život-Otac Tadej

Sve u univerzumu se svodi na ovu jednostavnu istinu.
Čini mi se da sam to oduvek znala, i oduvek osećala. Još u školi, kad je uvek na odmorima oko moje drugarice koja je bila puna duha i umeća da napravi čaroliju, pričajući o našoj svakodnevici zabavno i smešno, uvek bila okupljena najveća grupa.
Svet voli vedre optimistične ljude, niko ne voli mrgude i one koji se stalno žale.

Stidim se, jedno vreme sam bila takva, i ponekad sam opet takva, kad me slabost savlada.

Na samom početku ove godine, pred mene je univerzum postavio velike izazove, Bog velika iskušenja, može to zajedno, u mojoj duši i umu, univerzum i Bog su zajedno.
Neću to nazvati problemima, mada bi 99 posto ljudi reklo da su to ozbiljni problemi, ali ja ću biti u onih 1 posto, koji veruju da će sve biti onako kako žele i koji oblikuju svoju sudbinu.

Jer, ja godinama, dugo, dugo već čitam literaturu iz popularne psihologije, ili psihologije uspeha, i sve shvatam ozbiljno, ali ništa ne isteram do kraja. Nikad nije kasno, pa sam se vratila novoj nauci, u koju nisam potpuno verovala, ali sada verujem zahvaljujući divnim prijateljima.

I verujem u Boga, molim se stalno.
Ovo što mi se događa na početku ove godine, sigurno će radikalno promeniti moj život, izazovi su ozbiljni, ali mi je univerzum poslao i nove prijatelje, novu nadu i nova saznanja kako da savladam iskušenja.

Nema više straha, nema više nezadovoljstva, nema više žalopojki, nema više preteranog rada i umora, nema više nema...

Samo optimizam, vedrina, verovanje u dobre stvari, i konačno ljubav prema sebi. I ništa nije slučajno, to sam počela sada da shvatim, jer baš kad sam nameravala da uzmem telefon u ruke i pozovem onu moju drugaricu iz ove priče, telefon je zazvonio, ona je zvala mene.

Ja znam da imam sve što poželim.
Znam da imam i puno novih radova, samo nisu još materijalizovani da bih vam pokazala fotografije, oni su u mom umu.
Zato sam zahvalna za sve što imam, za divnu porodicu, prijatelje, cveće i ptice, sunce i kišu, muziku, smeh...

Umesto novih radova, za vas imam jednu lepu pesmu (žao mi je, ne umem da postavim video sa youtube, no naučiću).
I sličicu.

Prve visibabe ove godine.
Oduševila sam se kad sam ih videla, one su dokaz da je život beskonačan.
Otvorila sam prozor svog kabineta, koji gleda na jedno ružno dvorište, u kome se često igraju dve slatke devojčice i iz koga se čuje neka lepa muzika, i ugledala u polusuvoj travi prve visibabe, i gledala sam ih dugo, dugo...prelepe su, zar ne. One, tako male i bele, sakrile su jedno veliko ružno dvorište.
Tako treba i u našem životu, da primamo u naša srca samo lepe stvari i da dopustimo sebi da u njima uživamo.

LJubim vas sve.

Gde ja živim-The plase where I live

U crkvenoj porti

Zemun Polje je malo naselje, na periferiji Zemuna, pored puta za Novi Sad. Nije tako daleko od grada, kako izgleda, a ima svoje prednosti, mir i puno zelenila, poljanica između ulica i kuća, pa čak i njiva na obodu naselja, gde ja sakupljam biljke za presovanje.

Naša crkva



Pogled sa moje terase na naselje





Pogled sa druge terase, na "solitere, koji su kao moj, ima ih pet i na naselje Kamendin




Nadam se da vam se dopalo.
Sledeći post će biti pretstavljanje novog rada, krajnje je vreme.

Vratila sam se!

Lete dani, lete kao galebovi nad morem, i vratih se i ja...
Kako sam bila u tom lepom mestu, vidim da ove fotke ranije skinute s neta, uopšte ne odgovaraju, osim poslednje, malene.
Neka, imam ja svoje.
Mesto je lepo, ali nam je smeštaj i put bio loš, no, nismo dozvolili da nam to pokvari provod.
Upoznali smo divne prijatelje, malo šopingovali i puno, puno plivali.
Od kreativnosti za sada ništa novo, nekako me je dočekala neka surova stvarnost, pa mi se ništa ne radi, no, biće...
Idem polako da uživam u ostalim blogovima, što ne vidim večeras, sutra ću.
Sve najbolje!

Odmor

Konačno je blizu, moje prvo putovanje preko "grane"
Idemo u Grčku, grčićemo se tamo, pa kako nam bude, moj pratilac i ja, deca jedva čekaju da nam vide leđa:)
Odabrali smo Olympic beach. sledeći put, ako Bog da, biće neko ostrvo.

Pre nego što odem, moram vam se pohvaliti da sam bogata, jako bogata. Imam tako puno prijatelja, ne mogu stići da sve posetim na njihovim blogovima i facebook stranicama, često na svoju listu dodajem nove blogove, Ama stavila bih ja svaki koji otvorim, no ne može da stane, pa teška srca biram, a po nekad i kružim, sklonim privremeno neki, da stavim novi, pa vratim, i gledam, gledam, uživam.
Nutricionisti i oni koji razumeju moju muku sa kilicama bi rekli da bi bilo bolje da šetam i bavim se fizičkom aktivnošću, jer sve što radim lepo je, ali gooza raste, no, to je jače, vooooliiiimmmmmm.
Eto, ja vam u petak putujem, javiću se čim se vratim, do tada vredno radite ili odmarajte, već šta ste planirali, ali šta god da je, biće sjajno.
Mašem vam, i doneću neke lepe utiske, a što se rada tiče, možda i ponesem heklicu i malo konca, da se nađe, za svaki slučaj.



I da znate, da ćete mi puno nedostajati.

PRE NEGO ŠTO ODEM, ŽELIM DA VAŠU PAŽNJU SKRENEM NA DVA BLOGA SA MOJE LISTE, PONOSNA SAM NA TO ŠTO IH VODI MOJA PRIJATELJICA.
Blogovi: NJen svet
Radost u oku

100 PRATILACA-Fidoş

Pedstavljam vam Fidoş.
Slatka i simpatična, radi divne stvari, što možete videti na njenom blogu.
Vredi pogledati, ima divnih stvari, mada jezik ne razmem:( Google prevodilac je užasan, ni uz pomoć tog programa ništa ne razumem (a vi?).


Fidoş iz Istambula, je za mene značajna, jer je upravo ona, moj jubilarni stoti pratilac. I još je škorpija, kao i ja...mada se ja nikada ne prepoznajem u opštim osobinama svog znaka i ne verujem u astrologiju, ali ima tu nešto...Fotka je sa njenog bloga.

Dakle, hvala dragi moji pratioci, jer da nije bilo vas 99 , ne bi bilo ni stotog, slučajnost je da je to Fidoş i da vas pozivam da pogledate njen blog.
Hvala puno:)))

Thank you very much for following my blog, my lovely followers and Fidoş from Istanbul is the follower number 100. the photo is from her blog.
Please, visit her blog.

Reklama

Ovde sam ja svakodnevno.
Bilo bi dobro da stižem i da napravim nešto novo, imam puno planova, a malo vremena. Želja mi je da napravim nešto drugačije, da se oprobam u novim tehnikama.
Volim i da vidim sve što vi radite.
Tako, nisam stigla da se pohvalim da mi je moja prijateljica Tea napravila prvu reklamu.

Gledam svakodnevno da imam 98 pratilaca.
Još uvek sam za neke stvari neznalica, ne umem da otvorim tu rubriku i vidim sve odjednom, samo mogu da pogledam svakog autora i blog pojedinačno, kako bih mogla da pratim ko će biti stoti, hoće li mi neko pomoći?

U međuvremenu, idem da razgledam i dalje, a vama želim sve najbolje i puno novih radova, uživajte u stvaranju.

DANAS ĆE BITI DIVAN DAN

Baš tako, danas će biti divan dan!
Ne samo zato što sam jutros našla pet detelinki sa četiri lista, nalazila sam ih i ranije, mada dugo nisam.
Divan dan će biti zato što ja to želim i zato što verujem u to.

Svima vama želim divan dan!!!

ŠEST STVARI O MENI

Vrlo rado se uključujem u igru. Posebno kad se ima u vidu da dugo nisam ništa novo stavila na blog, dugo nisam ništa novo ni napravila, mada ima nekih poslednjih radova koje nisam fotografisala. Uletela sam u mašinu na poslu, malo dok se uhodam i biću više ovde.

Nije baš lako odabrati i napisati šest stvari o sebi, već je bilo sličnih igara, ali zadatak je zadatak.


1. Želim da nosim malog andjela na ramenu, da me posavetuje u nekim teškim situacijama.




2.Volim ljude!
Verujem ljudima!
Verujem da imam puno prijatelja, i da su ljudi po svojoj prirodi dobri, a kad me neko povredi, uvek ga opravdavam, praštam i ne dam da mi bilo šta pokvari tu sliku vere da su svi ljudi dobri, da se u svakom ljudskom biću krije potreba za ljubavlju i pažnjom.



3. Verujem da sam jaka, iako sam imala i imam dosta slabosti, verujem da treba biti vedar i učiti nešto novo iz svake situacije koja nas zadesi. Osmeh je najlepši ukras svakog lica.



4. Ne volim kišu, kiša me podseca na suze, a mnogo sam plakala u životu, dok nisam naučila da suze pružaju malo i trenutno olakšanje, ali ne rešavaju probleme. Pomaže da radimo, bilo šta, čak i ono što ne volimo, jer nam završen posao pruža dosta zadovoljstva.


5. Nikada nisam putovala u inostranstvo, moji pasoši su isticali, a da ih nije dotakla ruka nekog carinika, stoga bih želela da nekad otputujem i vidim neku od svetskih metropola, a najviše od svega, Jerusalim.




6. Još uvek, za mene je najlepši izlazak šetnja sa mojim mužem, koja se obično završi u nekom kafiću, na kafi, u miru, negde gde nas ne poznaju i gde možemo pričati ili ćutati, ćutati tako da se iz daleka vidi da smo u braku:)




Meni je jako teško da odaberem svoje drage blogrske prijatelje, yato neću izdvajati nikoga. Dakle, svako ko ovo pročita, neka se smatra tagovanim, da ako želi, napiše nešto zanimljivo o sebi, i to bez pravila.

ODMOR, ALI KAKAV...

Ova mi je godina teska, i vrlo, vrlo sam umorna.
Godisnji odmor, planiran tek za septembar.
Zelela sam bar par dana odmora... i da se mogu vise posvetiti svom hobiju.


Pazite sta zelite, mozda vam se i ostvari.

Sada odmaram, ali ne onako kako sam zelela. Nepazljiv hod, rupa u plocniku, pad, i noga u gipsu, srecom, nije slomljena, ali po kuci hodam koliko moram, uz pomoc staka. Od sutra cu nesto novo raditi, uz asistiranje cerki, da donesu, dodaju i slicno. U medjuvremenu sam napravila dosta granicnika, koji su poklonjeni, ili planirani za poklon, ali mislim da vise nisu narocito interesantni.
Do sledeceg rada....

Sedam najdrazih stvari

Moja draga prijateljica Phoenix, tagovala me da napisem sedam stvari koje najvise volim.
Uh, to nije ni malo lak zadatak, od toliko lepih i voljenih stvari, onih koje cine nas zivot, do sitnica koje ga ispunjavaju, odabrati samo sedam. Ostalo je mnogo toga van ovog izbora, čitanje, filmovi, setnje, pozoriste, muzika.

Na prvom mestu je moja porodica, moje drage cerke, moja najveca ljubav i ponos, i moj suprug, sa kojim delim radosti i brige.

Trebalo je da prodju godine i godine, dok nisam naucila da volim sebe. Onaj ko sebe ne voli, ne moze na pravi nacin voleti ni druge ljude. Zato sam konacno pocela da volim sebe, ovo mi je prva prilika da to kazem, volim sebe, ovako luckastu, po malo naivnu, prepunu mana, nekad ljutu, vise dobrodusnu, ali jednu i jedinstvenu.

Prijatelji!

Gospod mi je dao srecu da imam puno prijatelja.

Ne zive svi tu gde i ja, ali znam da su pravi, uvek tu za mene, vidjamo se retko sa nekima od njih, ali tu su telefoni.

Ističem svoje nove prijatelje koje sam upoznala preko interneta, svkodnevno mi pruzaju radost i podrsku.

Gradovi!

Grad u kome sam rodjena, odrasla i provela mladost, zavrsila skolovanje, dozivela prve ljubavi, izlaske, u kome zive moja mama i brat i dosta prijatelja i rodbine - Čačak.

Grad koji me je prihvatio u zagrljaj u potrazi za poslom, koji mi je dao ljubav mog zivota, u kome sam osnovala porodicu, gde su moje cerke prohodale i rekle prve reci, i gde sam stekla i imam puno prijatelja - Ivanjica.

Cvece, najlepši dar prirode, bogatstvom oblika, boja i mirisa, u koje je utkano i sunce i nebo i zemlja, koje me inspirise i budi u meni najlepša osecanja.

Priroda !

Bogatvo prirodnih lepota, vidi se svuda oko nas, od zvezdanog neba, guste šume, reka i planinskih vrhova, kisnih kapi, livada bistrih potoka...Samo da je sačuvamo.

Ovcarsko-kablarska klisura, meandri Zapadne Morave i balerina.

Deca! Najvece bogatstvo, koje nam Gospod daje, nevina mala bica, koja nam rastu i uce pred ocima, koja nam pruzaju mnogo radosti, i uz njih zaboravljamo brige.

Moj hobi!

O tome vec sve znate.

Volim sve rukotvorine, odusevljavaju me svi radovi mojih prijatelja i imam veliku želju da se oprobam i u drugim vrstama i tehnikama radova.

Na kraju, ali kao najvznije, da navedem koga tagujem odnosno prosledjujem ovaj zadatak. Znajuci svoje prijatelje blogere i njihove obaveze i mogucnosti, trudila sam se da vodim racuna i o tome, da im ovakav tekst ne oduzme previse vremena i da im bude zadovoljstvo.

Odbrala sam sledeće prijatelje:

Branka A3 handmade

Cajka Cajkin kovčežic s blagom

Tamara Unikatni nakit Tamaris
Milena Beljkasdesign

Cetvrtak-Lisa

Danas je izašao časopis Lisa sa tekstom o mojoj malenkosti. Molim da u komentarima pogledate i moj komentar.







Ne znam koliko se secate da sam pisala o jednoj lepoj vesti, koja me obradovala, kad mi je bilo bas tesko. Obradovala, ali nije resila moje probleme i brige, niti ce ikada, ali je prijatno saznanje da je neko sasvim slucajno, pretragom na Googlu, pronasao moj blog, da mu se svidelo to sto radim. Malo sam bila u neverici da se to meni dogadja, jer znam koliko ima kreativnih i vrednih ljudi, velikih majstora i mnogo boljih od mene. Ipak, za "Inspiracije" moj rad je bio reprezentativan.
Nisam videla clanak, nisam videla fotografije, videcu to istovremeno sa svim ostalim citaocima.
Svi oni koji me cene, koji lepo misle o meni i kojima je stalo, setice se da u cetvrtak izlazi ta Lisa.