SLOVA I KOLAČI-NE ZAM ŠTA MI BI !?

Eto, dragi moji prođe ta novogodišnja jurnjava, dočekasmo damu u srebrnasto-belom, ovde bez snega, očekujemo od nje ispunjenje svih želja i planova, a u suštini znamo da ipak od nas i naših misli zavisi.
Kod nas Božić tek dolazi, razlika je samo u datumu.

Prvog dana, u pustom gradu, ja sam išla na posao, uživala sam malo u pustim ulicama i u mogućnosti da biram na koje ću slobodno mesto u gradskom autobusu sesti. Autobus je bio hladiša, a mene je grlo već bolelo. Celodnevno dežurstvo sam provela u druženju sa policajcima i prijatnom razgovoru sa Senadom, sudskim tumačem, čovekom koji zna desetak jezika, uključujući i one najteže, turski, arapski, i ove koje ću kasnije pomenuti. Od tada ležim sa malo jačom prehladom.
Malo stavim lap na krilo u krevetu, ali mi je tako neudobno...

Danas odlučim - ne moram više biti u krevetu, mada sam i dalje u bade mantilu:), pa da pažljivo pogledam sve blogove, da zahvalim na čestitkama i uzvratim najlepšim željama.
Hvala vam za lepe želje, hvala vam za prijateljstvo, uzvraćam na isti način.

No, ovo ne znam šta mi bi-to se odnosi na dobronamerne sugestije koje sam nekima dala direktno u komentarima, to ne liči na mene, nemojte, molim vas, pomisliti "Prozlila se Nena". O tome sam nekada davno već pisala, mnogi su prihvatili sugestiju.
Ko sam ja da bilo kome sugerišem kako da vodi svoj blog?
Možete vi staviti hiljadu zagonetki i zaštita, možete pisati i na persijskom i paštunskom jeziku, da vas samo takvi kao Senad razumeju, ja ću vam opet dolaziti i voleti vas, zato ove reči, molim, shvatite dobronamerno.
Promocija bloga u inostranstvu i znanje engleskog jezika-to je sjajna stvar, tako treba, da celi svet vidi i razume, svaka čast!
Samo šteta što su neke zaboravile da treba post napisati i na maternjem jeziku, hrvatskom ili srpskom, svejedno, jer ne znaju svi naši engleski, i ne mogu razumeti šta ste napisale. Zato, podržavam dvojezičnost, jer ipak smo mi "naši" najverniji posetioci i čitaoci, šteta da nas "naši" najbliskiji ne razumeju i da sami stvaramo jezičke barijere. Ja lično engleski dobro razumema, ali sam dosta i zaboravila, trebalo bi truda da napišem post na engleskom. Imam najdražu publiku i bez toga, zato se ne trudim.
A ta slova, eh, o njima pisale i ja i još neke blogerice, čemu ona služe? Proveravaju nam pismenost? Negde su od početka tu, ispod prozorčeta za komentar, čekaju da budu otkucana, a na većini blogova gde postoje podešeno je da "iskaču" iznenada kad se klikne na "pošalji komentar". Kako komentar pišemo nakon što smo lepo i detaljno pregledali post i fotografije, divili se, smislili, neko manje, neko više mudro i lepo, ali uvek dobronamerno, šta napisati, otkucali to, i klikom na pošalji ili Send, ako baš hoćete, onda mislimo da smo završili, žurimo na drugi blog.
Tada ta slova iskoče, dešavalo mi se da ih ne primetim, pa napustim stranicu i posle se čudim zašto nema mog komentara.
Objavljivanje komentara nakon odobrenja autora bloga-to mi je u redu, mada ja nemam tu opciju, mislim da je čak i neka kritika i savet dobrodošao, a za slučaj da neko napiše nešto neprijatno ili uvredljivo-neka ga, više će to govoriti o toj osobi, nego o meni. Za spamove, bloger ima opciju automatske zaštite.
Sve uvek prihvatam pozitivno i dobronamerno, iskreno i svim srcem.

Evo, po prvi put, premijera na mom blogu-recept za kolače! Da zasladimo na kraju, ove već slatke reči.
Kad sam planirala da pravim BONŽITU, tada sam odlučila da fotografišem postupak i da dodam glazuru od čokolade po vrhu, iako u originalnom receptu, po kome sam mnogo puta pravila ovaj kolač - toga nema.
Htela sam da za vas bude lepše i bolje. Iako svaka iskusna domaćica ume da recept prilagodi, da mu doda nešto svoje, zbog čega je ukus sarme, na primer, u svakoj kući drugačiji, ovde sam napravila grešku.
Možda neke druge izmene mogu doći u obzir, ali ne i glazura od čokolade, objasniću na kraju i zašto, šta sam naučila iz tog pokušaja.
Potrebno je:
150gr kristal šećera
250gr margarina
200gr čokolade
7 supenih kašika meda
150gr seckanih oraha
100gr pečenog susama
250 gr čokladnih okruglica od riže, ima različitih proizvođača, kod nas ima i domaćih i stranih, ja sam koristila Takovo "Čar na dar".

Postupak:
Rastopiti na tihoj temperaturi, u većoj posudi šećer, margarin i čokoladu.
Skinuti sa "vatre", dodati med, orase i susam.

Dodati čokoladne okruglice, a zatim masu dobro promešati.

Izliti masu u posudu za štanglice.

Masu rastanjiti na debljinu od dva do tri centimetra, zavisno od veličine posude, vlažnim dlanovima.
Kako se lepi za dlanove, često kvasiti ruke i dobro sabijati.
Ovo zato što masa nije kompaktna, pa je važno da se dobro sabije, da ne ostane vazduha, kako se prilikom sečenja ne bi mrvilo. Zato su tu vlažni dlanovi najbolja " kuhinjska alatka", na njih se ipak najmanje lepi.

Ostaviti nekoliko sati na dobro hladnom mestu, pa kada se stegne, seći kockice ili štanglice. Ako ste dobro sabili, lako se seče i odvaja od kalupa.
Na kraju objašnjenje, zašto ovde ne treba staviti glazuru od čokolade po vrhu.
Zato, jer je ta glazura topla, pa se zalepe delovi smese, i prilikom sečenja, jedan sloj smese "ide za čokoladom", teže se iseče i može se raspadati. Možda mi se to ne bi dogodilo da nisam toplu glazuru stavila na hladnu bonžitu.
Napravi se brzo, i veoma je hrskavo i ukusno!
Prijatno!

Želim vam srećne i prijatne kreativne dane!