Malo radova

Dugo nisam ovde objavljivala fotografije radova.
Radila sam po nešto, ali preko volje.
Ipak verujem da će biti bolje.
Radove sam objavljivala na fejsu, otvorila sam stranicu Cvetni svet, pa ko želi, može me tamo pratiti, odnosno lajknuti stranicu.

Nekako se, sticajem okolnosti, sve vrti oko dekupaža, iako mi je želja da radim druge stvari. Ne, nisam imala porudžbine, već se tako namestilo, sasvim slučajno.

Fascikla sa štipaljkom

Kutijica za nakit, sa kamenom čipkom

Futrole za naočare

Rokovnik, veličina A5, oko sto listova, sveska se može zameniti

Za olovke, od kartonskih rolni na kojima je bio namotan konac za heklanje

Podmetači za čaše

Još jedan rokovnik, 

Nensesr za šminku, dimenzije oko 20 cm, širina dna oko 5cm

Poslužavnik, malo zlatne patine, malo igranja bojama, na fotografiji se vidi granica salvete, uživo se to ne vidi.

I ranije sam radila, ali sada baš imam želju da radim više stvari od teksas platna, reciklaža. Ove dve narukvice sam poklonila.

To je sve, za sada. Nadam se da vam se dopalo.
Lep pozdrav svima.

Ponovo dekupaž

Ne volim da radim dekupaž preko zime. Tada trpezariju i dnevnu sobu našeg stana pretvorim u radionicu, a to nije baš zgodno i traje danima.
No, ove zime mi se tako "zalomilo" da sam radila puno dekupaža.
Obraduje me porudžbina.
Onda pomislim, kad već pravim nered, zašto ne bih uradila paralelno još nešto...i tako, čini mi se da sam za kratko vreme uradila baš puno radova.
Neke još uvek nisam fotografisala.

Ovaj stalak za olovke, ideja sa Pinteresta, radila sam sa velikom ljubavlju i zadovoljstvom. Porućila je moja prijateljica koja izuzetno dobro zna da ceni ručni rad.
Nadam se da će biti zadovoljna, kao što sam i ja uživala radeći. Spolja dekupaž, iznutra postavljeno platnom.

Za istu prijateljicu uradila sam i mali rokovnik. Nije mnogo mali, veličina sveske, taman za tašnu, ali dovoljno veliki da se zaista nešto može napisati i da traje malo duže. Unutra se sveska može zameniti kad se ispiše.

Kad sam već radila jedan, zašto ne bih i dva :D

Ovaj drugi nema vlasnika, ali se nadam da će imati.

I dok sam ovo radila, ćerka je počela da donosi svoje neke stare korice od rokovnika, fascikle od kože, bojila je sa mnom, tako da smo još toga radili, ali to nismo slikali, pa će birti objavljeno sledeći put.

Toliko za ovaj put. 

Sve najbolje vam želim :)

Agende

Da li ste primetili u posladnje vreme u Laguni i Vulkanu, veoma su popularne posebne sveske, beležnice, urađene u shabby stilu, a cene su u najmanju ruku bezobrazne, posebno imajući u vidu da se radi o serijskoj proizvodnji?
Nekada je bilo sasvim normalno da preduzeća imaju reklamni program za Novu godinu, neke praznike i druge prigodne prilike. Moj muž je radio u firmi koja je davala i dobijao je jako puno toga, agende, rokovnike, dobre hemijske olovke, i one obične, albume za vizit karte...
Sada toga više nema, ili ako ima, to je izuzetna retkost.
Te rokovnike su uglavnom koristile naše ćerke, ali nešto je i sačuvano, zatrebaće jednom nekom...
Tako, eto meni materijala za rad. Nisam baš bila nadahnuta što se tiče ideja.
Prva agenda je praktična, dimenzije su 23 x 29, a sveska unutra se može zameniti, dok sa leve strane ima više džepova za šta god je potrebno.
Razmišljala sam da je uradim u muškim bojama i sa muškim motivima, ali muškarcima je obično nebitno, kupiće najobičniji rokovnik u povezu od veštačke kože za desetak evra u prvoj knjižari, važno je da je praktično.
I tako napravih ovo.

Druga je veoma neobična, ali zato i manje praktična, no prekrasna je. Papir je bušen i vezan trakom, tako da, kad se potroši, neće ga biti lako zameniti drugim. Ja sam ga naravno izvadila, dok sam radila i ponovo postavila, trudeći se da tračica odgovara stilu i bojama. Mislim da sam pogrešila sa ovom karo paspul trakom, ali nisam sada imala široku satensku traku u istoj boji kao što je tračica kojom je vezan papir, pa zamislite da sam tu traku zamenila, biće lepše sigurno.

Široka čipka je ručni rad, kao i na ovoj gore.

Kvalitet papira je poseban, a dimenzije su 30x22.

Obe su raspoložive za prodaju.

Toliko za danas, želim vam prijatno nedeljno popodne.

Uvek radim

Dok sam na odmoru, želim da uradim sve ono što ne stižem kad idem na posao.
Danas je mojoj dosta mlađoj sestri od ujaka, bio rođendan. Ona je "mala tetka" mojim ćerkama.
Taj naziv od milja (inače je zovu po imenu), potiče iz vremena kad sam ja bila devojka, a ona, zbog velike razlike u godinama, mala devojčica. Tada me jednom pitala: "Neno, kad se ti udaš i budeš imala decu, hoću li ja biti mala tetka?"
Mala tetka je dobila poklone, moje rukotvorine.
Još nisam počela, a nameravam da sama pravim cveske i beležnice. Ovog puta je beležnica sa čvrstim koricama kupljena, pa presvučena u teksas.
Da bi poklon bio potpuniji, napravila sam i narukvicu. Slične sam videla na Pinterestu, dakle nije moja originalna ideja, a na Pinterest su došle sa Etsija.

Za večeras je to dovoljno. Ne zaboravite moju nagradu povodom rođendana, to treba da se zasluži. :D

Prijatno veče i srećan rad, šta god da radite.

Život je lep

Nema me dugo, ne samo na svom blogu, već ni na ostalim, nekako nisam stizala.
Kriv je Pinterest, ali stvarno :)
Ne znam kako vi, kad dobijem na e-mail obeveštenje, uđem da vidim nečiju tablu i zaglavim načisto. Onda repinujem šta mi se sviđa i budem zasuta novim obeveštenjima, pa tako u krug. To vreme koje provedem na internetu, većinom je na Pinterestu :D .

Od danas sam na odmoru. Dakle, ne idem na posao, ali ne idem ni negde drugde, sedeću kod kuće. Planirala sam da radim puno.
I do sada sam ja radila po nešto, ali mislim da nije bilo toliko značajno da objavljujem.

Ono što je za mene veoma važno, to je da je u mom naselju otvorena jedna prelepa prodavnica, zove se Kreatvna radionica, a ja bih je nazvala radionicom nade. Kad sam prvi put ušla, otvorio mi se čarobni svet lepote i izobilja. Radovi koji su izloženi su za bar tri klase bolji od mojih, a za klasu bolji od većine radova koje sam do sada viđala, nadam se da nećete zameriti. Ta elegancija i prefinjenost, kvalitet, utkano stpljenje i ljubav, nemerljivi su. Upoznala sam hrabru mladu ženu koja je u jednom perifernom i baš izdvojenom naselju, odlučila da napravi jedan ovako sjajan korak. Moj utisak je da je smirena i strpljiva, što je u ovom poslu najvažnije, a to je potvrdila i rečima koje je više puta u razgovoru ponovila, kao da je to njen moto: "Nigde ne žurim."
Radovala sam veoma mnogo, a poželela sam joj da bude uspešna i srećna u tome što voli i radi, kao što bih poželela svojim ćerkama ili svojoj mlađoj sestri.
Tako lepa radnja, sa tako dobrim radovima ne postoji ni u Knez Mihailovoj, ni u TC Ušće, nigde gde se nalaze radnje brendirane robe i gde kupuju ljudi sa punijim džepovima, što ne znači da imaju i ukus u skladu sa platežnim mogućnostima.
Evo par fotki, mada treba doći i videti. Ako neko poželi da dođe, može se javiti i meni, da se upoznamo i da u mom skromnom domu popijemo kaficu.

Pogled kroz izlog

Detalj iz riznice :) Više na FB stranici, verovatno su neki od vas dobili moj poziv.

Novost koja nam je svima iz očiju izvukla suze radosnice je da je moja Vesna dobila toliko željeni, a za njene studije potrebni kindle. Ima još dobrih vila, bez čarobnih štapića, ali sa puno ljubavi i želje da svojim odricanjem prikupe tu gotovo nedostižnu sumu za većinu nas.
Naravno, Vesna je već dokazala svoju kreativnost i umeće, pa je napravila "odelo" za svog malog pomoćnika. Bila je najveća muka pronaći odgovarajuće platno  i lastiš u boji, a dalje je sve bila dečja igra u kojoj ja nisam učestvovala.

Šta sam ja radila, pitate se...pa ono što je značajnije, to je da sam koleginici napravila poklon za rođendan koji je bio danas i zbog toga sam prvi dan svog odmora "skoknula" do posla. Već sam odavno odlučila da neću da dajem novac u zajedničku kasu, već da ću da radim nešto svoje, posebno. Ovoga puta nije bio dekupaž, da vide da umem još što-šta.

Beležnica za šta god slavljenica poželi. Upakovala sam u natur papir, dodala rozeticu kao ukras, i čestitkicu, a zaboravila da fotkam beležnicu, pa sam prvo fotkala kod kuće paketić, a poklon nakon što je raspakovan, u kancelariji naše pisarnice.

Dve vrste platna, dve vrste trake i cvet, dovoljno da bude drugačije, a male nesavršenosti otkloniću kad se uvežbam na sledećoj beležnici :)

Toliko od mene za sada. Želim vam puno radosti, ma gde bili i ma šta radili.

Ne kupujemo poklone za rođendaane...

...sami ih pravimo od srca.
U stvari kupili smo svesku, dobru, ukoričenu, dvostruko deblju nego što su uobičajene.
Vesninoj drugarici je bio rođendan, zato je ona odabrala tehniku, našla svoje stare farmerice, ona je radila, ja sam asistirala.
Pre nego što je predala poklon, uz koji je morala da se kompletira i olovka, zaboravila je da fotografiše. Zbog sezone ispita, ni slavljenica nije imala vremena da fotografiše, fotografije su stigle danas.
Čini mi se da su fotografije bolje nego kad ja fotografišem.

Upravo raspakovano :)

Osvrnete li se nekada unazad, razmišljate li o tome koliko ste lepih stvari napravili, koliko ste dragih osoba obradovali?

Gomilam materijale, ideje, završene radove koji nisu dobili dom, nezavršene radove, radove s greškom koje treba popraviti i zaključujem da mnogo bolje provodim vreme od većine žena koje nemaju svoj hobby. Naravno i dobra knjiga mi je često u ruci, najčešće pred spavanje.

I ovog leta radim i razmišljam da li sam pogrešila što nisam uzela godišnji odmor dok su vrućine, mada nisu strašne kakve znaju biti, dok je prevoz po letnjoj šemi pa nekada imam sreće, a nekada jako dugo čekam i dok imam volje, a nemam dovoljno vremena da radim sve što želim.

Silno želim neke alatke i pomagala koje gledam na netu, naročito na youtube i nadam se da ću ih jednom imati. Do tada, seckanje makazama, merenje lenjirom i trouglom, gde jedan milimetar greške, za debljinu linije može uništiti rad, ali entuzijazam retko pada. Ipak volim to što radim.

Moja Vesna je danas preuredila dva registratora, jedan je imao sliku i natpis sa nekog mog seminara, jedan sam joj davno kupila. Prelepila je samolepive tapete, nije želela dekupaž, ali o tome u sledećem postu.

Do tada, vibrirajte radošću.