Evo, samo najkraće da napišem o krsnoj slavi.
Krsna slava ili Krsno ime je srpski, narodno-crkveni običaj. U stara vremena, kada bi jedna porodica primila Hrišćanstvo, domaćin, kao njen najugledniji član uzimao bi ime svetitelja na čiji se dan krstio, slavio taj dan, a onda njegova porodica nastavljala, držeći tog svetitelja kao porodičnog zaštitnika. Jednom primljena slava na menja se, nego se nasleđuje.
Svaka kuća bi trebalo da ima ikonu svog svetitelja i kandilo.
Za slavu se sprema obredni hleb, ili slavski kolač, žito, slavska sveća i crno vino.
Toga dana se u kuću pozivaju gosti, i kuća je otvorena svim ljudima dobre volje.
Domaćica mesi kolač, ukrašava ga ukrasima od testa, meni je žao što svoj nisam fotografisala, sad više nije ceo, isečen je jutros u crkvi i već smo se služili.
Svaki gost uzima po komad kolača, koji se jede kao hleb, i uzima po kašičicu žita, simbol večnog obnavljanja života.
Danas je Đurđevdan, posvećen Svetom velikomučeniku Georgiju, naša porodična slava. Kako pada u petak, spremaju se posna jela. Tako sam ja spremila više vrsta ribe, salate, pasulj prebranac, punjene lignje, i naravno sitne kolače.
Nemamo mnogo gostiju, mada su svi dobro došli, ipak nisam pristalica toga da se prave velike gozbe sa 50-60, pa i više gostiju, gubi se obredni smisao slave.
Srećna slava, svima koji slave, lep provod svima koji odlaze u goste.
Želim vam dobro zdravlje, mir u duši i svako dobro od Gospoda.
