Svega po malo

Ima me svuda, a to je kao da me nigde nema. Teško je da se svim srcem posvetim nečemu, jer pratim svašta na ovom internet nebu.
Ipak, izdvajam neke stvari.
Među njima su sve vesti i objave u vezi sa stambenim kreditima u švajcarcima. Zgrrr, neću o tome.
Drugo je grupa Blogeri na Fejsu. Ima me i na više zanimljivih grupa o dekupažu, ima me i na Google + i na Tweeteru. Poneka zavirim i na LinkedIn.
Svuda po malo, dovoljno da pratim, nedovoljno da postanem dosadna :-D.
Nekada sam ovde objavljivala najmanje jedan post nedeljno.
Sada, kao da nemam o čemu, manje se radi, a primećujem da i ostale blogerke manje objavljuju.
Nekih nema, a nedostaju, baš nedostaju.
Za danas, odlučila sam da odjednom postavim fotografije svojih radova. Sve ovo je već objavljeno na fejsu, pa nekima od vas nije nepoznato.

Sve sam radila istovremeno kad i rođendanski poklon iz prethodnog posta, bilo je nereda po stanu petnaestak dana.

Teglice! Uvek mi je zabavno da ih radim, posvećujem im puno vremena i pažnje, ali ih uvek radim usput, dok radim neke druge stvari. Neretko, kupim nešto više zbog tegle nego zbog onog što je u tegli.
Uživo su zaista slatke.

Tu je i jedna boca. Ako je napunite pićem iz domaće kuhinje, biće savršen poklon za svaku priliku.

Na kraju, kutije za nakit ili neke sitnice, nije mi važno šta biste vi držali u ovim kutijama. Dimenzije su iste, 16x16x9 cm. Ni velike, ni male, baš volim ovaj model kutijica.

Nadam se da vam se dopalo.

Prijatan dan želim.
Uživajte u sitnicama, uvek se može naći neko zrno lepote.

Delo na videlo

Pozdrav dragim ljudima iza ekrana koji me prate :)
Mnogo mi to znači. Radujem se svakom komentaru, i zahvaljujem od srca.
Nisam pojedinačno odgovarala na komentare, ne zamerite. Mislim da, kad već nemam nešto konkretno da odgovorim, nema potreba da svakom pojedinačno napišem hvala.
Zato ovde pišem: HVALA!
Evo da pokažem šta sam još dekupažirala. Nema se novca za kutijice, poslužavnike i ostale lepe stvarčice koje vredno rade proizvođači repra, ali zato prazne staklene ambalaže ima :)

Pored one boce iz prethodnog posta, uradila sam još neke. Nisam bila raspoložena za neko posebno kićenje, sve mi je jednostavno. 

Razmišljajući kako su ljudi u besparici, o željama da nekog obradujemo sitnicom, setila sam se da je ogledalce za tašnu lep poklon. Jedno će već sutra biti poklonjeno saradnici s posla za rođendan.

Mnogo mi je žao što više nemam ovih papirnih maramica sa buba-maricama. Paketić mi je davno poklonila jedna draga žena prilikom slučajnog susreta, ne viđamo se, ali je ja ne zaboravljam :)

Uradila sam i dve futrole za naočare, mada kod moje sestre u optičarskoj radnji mesecima čame ove četiri. Ljudi se istroše za naočare, kupuju često skuplje modele, pa nemaju za futrolu. A to je zaista lep poklon, samo, s druge strane, niko ne ide po poklone u optičarsku radnju.

Ove su kod moje sestre, možda nekog zanima.

Od novih pokazaću vam samo jednu, a drugu ćete videti kad uradim kutiju sa istim motivom, da bude u kompletu.

Zar ja nisam prošli put napisala da je gotovo sa dekupažom za ovu godinu :D

E, nije!

Meni se baš dopala ova salveta za futrolu. kad biram salvetu, malo razmišljam i o tome da boje budu takve da se ne vidi kad se malo zaprlja u ženskim tašnicama.

Molim vas da se vratite na početak, jer sam toliko radova natrpala odjednom, možda neki niste dobro videli :D

Za kraj najvažnije: Mojim dragim kreativnim prijateljicama i njihovima porodicama, koji večeras slave Badnje veče, a sutra Božić, želim srećan praznik, zdravlje i radost u svakom danu.

Same napišite listu :)

Prijatno veče želim svima, a još lepši sutrašnji dan i sve dane iza njega.

Ipak dekupaž

Stalno planiram da radim nešto drugo, ali mi se nekako nametne dekupaž.
Kad sam već za dve kutije koje sam pokazala u prethodnim postovima, napravila nered, iznela boje, četkice, rasturila salvete, onda sam krenula redom i dekupažirala sve što sam imala.
Šalim se, ne baš sve, ali dosta toga.

Uz to sam radila još bookmarkera, jer imam jednu porudžbinu, koja doduše visi u vazduhu, nije potvrđena, ali sam želela da imam veći izbor, iako sam ih imala dosta. Dakle, radilo se baš udarnički, posebno kad se ima u vidu da sam veći deo dana na poslu, a vikend proleti.
Srećom, moja porodica mi u svemu pomaže, dok ovo radim, oni preuzimaju poslove u kući, a muž je vitez od laka :), da ne napišem lakirer, obožava da lakira.

Ne nadajte se da ću vam sve pokazati u ovom postu.
Jer, ne nameravam da skoro radim bilo šta, a blog treba da živi, zar ne?

Svi radovi su klasika, ništa specijlano, osnovni dekupaž.

Dakle, večeras prvo malo tegli.

Jedna od pola litra-mala. Nisam je lepo fotografisala, ne vide se motivi na poklopcu, ali verujte na reč, ima ih :)

Jedna malo veća tegla, one od 800 grama. Ajvar smo pojeli, to je bilo pre sezone, posle sam skuvala, pa smo i to pojeli :)

Tri male tegle, ili teglice, urađene su jednako, da bi bile komplet, ali i svaka pojedinačno može biti ukras nekog doma.

Na kraju, boca. Zanimljivo je raditi boce, a ja ne volim baš da ih puno kitim, Više volim jednostavno. Ova ima samo krakel gore i dole, ispod motiva. Štedi se, pa je krakel urađen drvofiksom. Ipak, za lepljenje salveta koristim originalan lepak. Lak-helios.

U naredne dve sedmice me čekaju vanredne obaveze na poslu, pa ću kući dolaziti kasnije nego obično i prilično umorna, tako da do praznika verovatno neću ništa raditi. Posle, videćemo...
Prijatno veče svima :)

Kutija

Zahvaljujem na divnim komentarima na prošlom postu. Izvinite, nisam stigla da odgovaram pojedinačno.

Ova kutija je je kupljena na buvljaku. Bila je odličnom stanju, gotovo nova.
No, ništa bez dekupaža :) Nisam želela da je preterano nakinđurim.
Kutija je oblika kutije za vino, ali je malo veća, dakle može poslužiti za sve što vam duša želi. Ima dobar mehanizam za zatvaranje, pa poklopac stoji na mestu, kad se otvori.

Ovoga puta, presvukla sam je i iznutra, nekim satenom. To mi je bilo lako zahvaljujući dvostrano lepljivoj traci.

Pozdrav svima!

Agende

Da li ste primetili u posladnje vreme u Laguni i Vulkanu, veoma su popularne posebne sveske, beležnice, urađene u shabby stilu, a cene su u najmanju ruku bezobrazne, posebno imajući u vidu da se radi o serijskoj proizvodnji?
Nekada je bilo sasvim normalno da preduzeća imaju reklamni program za Novu godinu, neke praznike i druge prigodne prilike. Moj muž je radio u firmi koja je davala i dobijao je jako puno toga, agende, rokovnike, dobre hemijske olovke, i one obične, albume za vizit karte...
Sada toga više nema, ili ako ima, to je izuzetna retkost.
Te rokovnike su uglavnom koristile naše ćerke, ali nešto je i sačuvano, zatrebaće jednom nekom...
Tako, eto meni materijala za rad. Nisam baš bila nadahnuta što se tiče ideja.
Prva agenda je praktična, dimenzije su 23 x 29, a sveska unutra se može zameniti, dok sa leve strane ima više džepova za šta god je potrebno.
Razmišljala sam da je uradim u muškim bojama i sa muškim motivima, ali muškarcima je obično nebitno, kupiće najobičniji rokovnik u povezu od veštačke kože za desetak evra u prvoj knjižari, važno je da je praktično.
I tako napravih ovo.

Druga je veoma neobična, ali zato i manje praktična, no prekrasna je. Papir je bušen i vezan trakom, tako da, kad se potroši, neće ga biti lako zameniti drugim. Ja sam ga naravno izvadila, dok sam radila i ponovo postavila, trudeći se da tračica odgovara stilu i bojama. Mislim da sam pogrešila sa ovom karo paspul trakom, ali nisam sada imala široku satensku traku u istoj boji kao što je tračica kojom je vezan papir, pa zamislite da sam tu traku zamenila, biće lepše sigurno.

Široka čipka je ručni rad, kao i na ovoj gore.

Kvalitet papira je poseban, a dimenzije su 30x22.

Obe su raspoložive za prodaju.

Toliko za danas, želim vam prijatno nedeljno popodne.

Uvek radim

Dok sam na odmoru, želim da uradim sve ono što ne stižem kad idem na posao.
Danas je mojoj dosta mlađoj sestri od ujaka, bio rođendan. Ona je "mala tetka" mojim ćerkama.
Taj naziv od milja (inače je zovu po imenu), potiče iz vremena kad sam ja bila devojka, a ona, zbog velike razlike u godinama, mala devojčica. Tada me jednom pitala: "Neno, kad se ti udaš i budeš imala decu, hoću li ja biti mala tetka?"
Mala tetka je dobila poklone, moje rukotvorine.
Još nisam počela, a nameravam da sama pravim cveske i beležnice. Ovog puta je beležnica sa čvrstim koricama kupljena, pa presvučena u teksas.
Da bi poklon bio potpuniji, napravila sam i narukvicu. Slične sam videla na Pinterestu, dakle nije moja originalna ideja, a na Pinterest su došle sa Etsija.

Za večeras je to dovoljno. Ne zaboravite moju nagradu povodom rođendana, to treba da se zasluži. :D

Prijatno veče i srećan rad, šta god da radite.

Moja terasica i blog rođendan

Pomenula sam da sam na godišnjem odmoru.
Većinu vremena provodim na terasi gde sam napravila pravi kreativni haos. Znate ono, kad želite puno, pa dok se da jednom predmetu boja suši, vi već bojite drugi, a onda se zapetljate da pojma nemate u kojoj je fazi koji predmet.
kako je već malo kasno, lenon čeka večernju šetnju, neću mnogo da pišem.
Kutija koja je naručena.
Izgleda da mi je ovaj stil posebno uspešan, jer je ovo treća koju radim sa roze bordurom i istom salvetom.
Bilo je važno slikati, a ja nisam imala vremena ni snage da sklanjam sve sa stola da bih je slikala na dnevnom svetlu.

Ova kutija je rađena sa puno ljubavi. Ja verujem u anđele, čitala sam puno o anđelima i dokezima njihovog postojanja, a imala sam čast da o tome učim od Maje Ikica-Milosavljević. Naći ćete na FB.

Zato sam ovu kutiju radila sa posebnim zadovoljstvom, raspoloživa je za prodaju, za nekoga ko veruje u anđele.

Ovaj blog počela sam da pišem 23.09.2008.godine. Nisam ranije obraćala pažnju na taj datum. Ove godine bih zaista želela da obeležim rođendan bloga.

Biće jedan poklončić za najsrećniju. Dovoljno je da me pratite i komentarišete.

Žurim, žurim...kad se vratim iz šetnje posećujem blogove.

Kiss!

Život je lep

Nema me dugo, ne samo na svom blogu, već ni na ostalim, nekako nisam stizala.
Kriv je Pinterest, ali stvarno :)
Ne znam kako vi, kad dobijem na e-mail obeveštenje, uđem da vidim nečiju tablu i zaglavim načisto. Onda repinujem šta mi se sviđa i budem zasuta novim obeveštenjima, pa tako u krug. To vreme koje provedem na internetu, većinom je na Pinterestu :D .

Od danas sam na odmoru. Dakle, ne idem na posao, ali ne idem ni negde drugde, sedeću kod kuće. Planirala sam da radim puno.
I do sada sam ja radila po nešto, ali mislim da nije bilo toliko značajno da objavljujem.

Ono što je za mene veoma važno, to je da je u mom naselju otvorena jedna prelepa prodavnica, zove se Kreatvna radionica, a ja bih je nazvala radionicom nade. Kad sam prvi put ušla, otvorio mi se čarobni svet lepote i izobilja. Radovi koji su izloženi su za bar tri klase bolji od mojih, a za klasu bolji od većine radova koje sam do sada viđala, nadam se da nećete zameriti. Ta elegancija i prefinjenost, kvalitet, utkano stpljenje i ljubav, nemerljivi su. Upoznala sam hrabru mladu ženu koja je u jednom perifernom i baš izdvojenom naselju, odlučila da napravi jedan ovako sjajan korak. Moj utisak je da je smirena i strpljiva, što je u ovom poslu najvažnije, a to je potvrdila i rečima koje je više puta u razgovoru ponovila, kao da je to njen moto: "Nigde ne žurim."
Radovala sam veoma mnogo, a poželela sam joj da bude uspešna i srećna u tome što voli i radi, kao što bih poželela svojim ćerkama ili svojoj mlađoj sestri.
Tako lepa radnja, sa tako dobrim radovima ne postoji ni u Knez Mihailovoj, ni u TC Ušće, nigde gde se nalaze radnje brendirane robe i gde kupuju ljudi sa punijim džepovima, što ne znači da imaju i ukus u skladu sa platežnim mogućnostima.
Evo par fotki, mada treba doći i videti. Ako neko poželi da dođe, može se javiti i meni, da se upoznamo i da u mom skromnom domu popijemo kaficu.

Pogled kroz izlog

Detalj iz riznice :) Više na FB stranici, verovatno su neki od vas dobili moj poziv.

Novost koja nam je svima iz očiju izvukla suze radosnice je da je moja Vesna dobila toliko željeni, a za njene studije potrebni kindle. Ima još dobrih vila, bez čarobnih štapića, ali sa puno ljubavi i želje da svojim odricanjem prikupe tu gotovo nedostižnu sumu za većinu nas.
Naravno, Vesna je već dokazala svoju kreativnost i umeće, pa je napravila "odelo" za svog malog pomoćnika. Bila je najveća muka pronaći odgovarajuće platno  i lastiš u boji, a dalje je sve bila dečja igra u kojoj ja nisam učestvovala.

Šta sam ja radila, pitate se...pa ono što je značajnije, to je da sam koleginici napravila poklon za rođendan koji je bio danas i zbog toga sam prvi dan svog odmora "skoknula" do posla. Već sam odavno odlučila da neću da dajem novac u zajedničku kasu, već da ću da radim nešto svoje, posebno. Ovoga puta nije bio dekupaž, da vide da umem još što-šta.

Beležnica za šta god slavljenica poželi. Upakovala sam u natur papir, dodala rozeticu kao ukras, i čestitkicu, a zaboravila da fotkam beležnicu, pa sam prvo fotkala kod kuće paketić, a poklon nakon što je raspakovan, u kancelariji naše pisarnice.

Dve vrste platna, dve vrste trake i cvet, dovoljno da bude drugačije, a male nesavršenosti otkloniću kad se uvežbam na sledećoj beležnici :)

Toliko od mene za sada. Želim vam puno radosti, ma gde bili i ma šta radili.