Vrlo rado se uključujem u igru. Posebno kad se ima u vidu da dugo nisam ništa novo stavila na blog, dugo nisam ništa novo ni napravila, mada ima nekih poslednjih radova koje nisam fotografisala. Uletela sam u mašinu na poslu, malo dok se uhodam i biću više ovde.
Nije baš lako odabrati i napisati šest stvari o sebi, već je bilo sličnih igara, ali zadatak je zadatak.
1. Želim da nosim malog andjela na ramenu, da me posavetuje u nekim teškim situacijama.
2.Volim ljude!
Verujem ljudima!
Verujem da imam puno prijatelja, i da su ljudi po svojoj prirodi dobri, a kad me neko povredi, uvek ga opravdavam, praštam i ne dam da mi bilo šta pokvari tu sliku vere da su svi ljudi dobri, da se u svakom ljudskom biću krije potreba za ljubavlju i pažnjom.
3. Verujem da sam jaka, iako sam imala i imam dosta slabosti, verujem da treba biti vedar i učiti nešto novo iz svake situacije koja nas zadesi. Osmeh je najlepši ukras svakog lica.
4. Ne volim kišu, kiša me podseca na suze, a mnogo sam plakala u životu, dok nisam naučila da suze pružaju malo i trenutno olakšanje, ali ne rešavaju probleme. Pomaže da radimo, bilo šta, čak i ono što ne volimo, jer nam završen posao pruža dosta zadovoljstva.
5. Nikada nisam putovala u inostranstvo, moji pasoši su isticali, a da ih nije dotakla ruka nekog carinika, stoga bih želela da nekad otputujem i vidim neku od svetskih metropola, a najviše od svega, Jerusalim.
6. Još uvek, za mene je najlepši izlazak šetnja sa mojim mužem, koja se obično završi u nekom kafiću, na kafi, u miru, negde gde nas ne poznaju i gde možemo pričati ili ćutati, ćutati tako da se iz daleka vidi da smo u braku:)
Meni je jako teško da odaberem svoje drage blogrske prijatelje, yato neću izdvajati nikoga. Dakle, svako ko ovo pročita, neka se smatra tagovanim, da ako želi, napiše nešto zanimljivo o sebi, i to bez pravila.
