Najbolja drugarica

Pre nego što bilo šta napišem, da naglasim: OVO NISAM JA RADILA!

Svako ima najbolju drugaricu.
Ja svoju obožavam, naše prijateljstvo traje...uh...smem li da napišem kako sam matora, pa oko četrdeset godina.
Iako sada ne živimo u istom gradu, i ne viđamo se često, mi se razumemo bez reči, po nekad komuniciramo samo očima, toliko se dobro poznajemo, u dušu.
Dok smo išle u gimnaziju i studirale, upoznale smo i naše mame, pa su i one postale prijateljice, ispijale su kaficu i pričale o nama, svojim ćerkama, i volele nas obe.


Zašto ovo pišem, pa, eto zato što se sada priča ponavlja.
Moja ćerka ima najbolju drugaricu, i još pre više od dve godine povela me da upoznam njenu mamu, tako sam stekla novu prijateljicu.
Da imamo puno zajedničkog, pokazalo se kad sam saznala da mama ćerkine najbolje drugarice takođe radi sličice od presovanog cveća, da šije, da pravi figurice od testa, da slika i još puno, puno toga.

Nedavno je ušla u čarobni svet dekupaža i shabija.
Tako sam ja, vrlo radoznala, pre neko veče otišla da vidim njenih ruku delo i zanemela.
Za kratko vreme postigla je toliko, da sam ja zanemela, gledala sam uživo svi onu lepotu koji gledam na blogovima, pa želim to da podelim sa vama.
Jer, moja prijateljica, mama ćerkine najbolje drugarice, nema svoj blog, ali će ga vrlo brzo imati.