Nema pravila :)

Bilo je dosta uzbudljivih dana iza mene. Sada se ne mičem sa terase, evo tri dana, zalepila sam se za neke kutijice i boce, ne ide mi nikako. Možda je to zato što želim da budem na nekom drugom mestu, ili želim da radim nešto drugo. Bila sam u Čačku-neplanirano. Mama se razbolela. Srećom, dobro je, čak izuzetno dobro, s obzirom na njene godine i na to kako je moglo biti. Stres je ostavio traga na meni, u mojoj duši. Koprcam se, da nastavimo dalje moramo. Mama je sada dobro. Pre nego što sam i sanjala da ću tamo putovati i pravila druge planove, počevši od onih perlica, kojih sam radila još, nastavih do paper quillinga. Sve oko čačakalice, sve po sistemu-snađi se. Ništa ne valja, kad vidim radove na netu, sve bih bacila. Ipak, ponosim se svojim počecima, svaki početak je težak, sve počinje prvim korakom. U Čačku mi je brat napravio motalice za papirne trakice. Velika igla za šivenje tapiserije, i neka drvena drška. Ove krugove sam sama isecala makazama, pa sam videla da je karton tanak, ne zadržava se umotana trakica unutar kruga, a kako nisam imala onaj lenjir sa krugovima, dosetim se i nalepim podlogu za karton sa izrezanim krugovima, između malo tanke karton pene, te dobijem dubinu. Dakle, preostaje mi samo da motam i lepim. Ono najlepše što sam uradila, malenu karticu zahvalnosti, uz poklončić za drugaricu, doktorku koja je primila mamu u bolnici kad joj je pozlilo, koja me zvala i umirila da ne treba da trčim u Čačak, da je sve u redu, e tu karticu nisam fotografisala. Eto, u tom Čačku, imam drugarice, da sam negde daleko,preko okeana, bilo bi isto kao da sam tu, sticajem okolnosti, skoro sve moje najbliskije drugarice sada su doktorke. Život je čudo, uvek nam neka sila iznad nas, daje snage da idemo dalje, sve dok dišemo. Evo sličica. Ima tu malo i perlica...sve da vam pokažem :)

Eto, drage moje, toliko od mene u ove kasne sate. Želim vam predivan dan. Želim vam sve najbolje, puno radosti.