Đurđevdan

Ove godine je kalendar odredio da Đurđevdan padne na drugi dan Vaskrsa.
Đurđevdan je uvek 6. maja. To je naša krsna slava.
Danas sam bila dosta zauzeta, spremala sam kao prvo slavski kolač ili pogaču koja se ukrašava, mesi se osvećenom vodom i zajedno sa žitom, ujutru rano se nosi u crkvu, gde se molimo za zdravlje i napredak moje porodice.
Spremala sam još puno đakonija, ali ne bih o tome. Sve smo ovde, pored toga što smo kreativke i dobre domaćice, pa ne bih da se u tome izdvajam.
Imaću drage goste. Nama ne dolazi puno gostiju na slavu, eto, sticajem okolnosti, naši najbiži takođe slave, ali doći će mi mama i brat, drage komšije i prijatelji, malo društva mojih ćerki, dovoljno da nam svima bude prijatno, a da domaćica ne spadne s nogu.
Sutra neću imati vremena za net, zato večeras ovaj slavski post.
Živi mi bili i zdravi, puni radosti.

Hvala za vaskršnje čestitke, i ja uzvraćam na isti način.

Ikona Svetog Georgija, zaštitnika naše porodice i mnogih porodica koje slave, ovo je jedna od najčešćih slava. Uz ikonu obavezno ide kandilo, mi imamo ovo neobično, drveno.

Pali se za svaki veliki praznik i naravno, za slavu.

Nedostaje još slavska sveća, svetlost života, ona se kupuje ujutru u crkvi i pali po povratku kući, pa celi dan gori, zato mora biti velika.

Slavskim žitom se služe svi gosti, mislim da svi znamo šta simboliše žito, odnosno pšenica-večni život.

Želim vam prijatno veče i sve najlepše u naredim danima.