Kod nas postoji izreka : Dok dete ne zaplače, majka ga se ne seti.
Naravno, ne treba je shvatiti bukvalno, to bi bile neodgovorne majke.
Smisao je da niko ne zna da čita misli druge osobe i da ima mnogo ljudi koji bi pomogli, samo da znaju šta nas to muči. Dakle, treba reći ljudima dobre volje svoj problem.
Mene muči problem koji je masovan u našoj zemlji, a i u okruženju.
Nezaposlenost. Mnogo je sličnih meni, svakom je svoja muka najteža, i možemo se izvući samo ako jedni drugima pomažemo, solidarnošću.
Ne želim da kukam, niti želim sažaljenje.
Želim pomoć.
Možda ima onih koji mogu i žele da pomognu.
Na žalost, samo 20% slobodnih radnih mesta se oglašava.
Ostalo se popunjava ne preko veze, već preko preporuke. To znači da se poslodavac kome treba kadar, raspituje kod prijatelja, poznanika, poslovnih saradnika da li nekog znaju ko bi mogao da radi na traženoj poziciji.
Možda do vas dođe takva informacija, možda vas neko pita, ili se možete raspitivati kod svojih prijatelja, poslovnih kontakata da li negde nekome treba takav kadar i dalje zamoliti da se i oni raspituju.
To se zove građenje mreže podrške za zapošljavanje.
Znam, jako je teško, ali nije nemoguće.
Ako neko želi da bude u mreži podrške za mog muža, diplomiranog ekonomistu sa iskustvom, može mi se javiti na mail.
Od sledećeg meseca zbog loše materijalne situacije neću imati net, nemam ga ni na poslu, ni na mobilnom telefonu, ali ću se snalaziti po negde da povremeno proverim poštu.
Na žalost, neću moći da zloupotrebljavam ničiju dobrotu, pa da vodim blog ili da visim na fejsu.
Iskreno se nadam da će uskoro biti bolje, predugo je bilo loše i da ću samo privremeno biti odsutna.
Bila je potrebna velika hrabrost da ovo napišem.
Nadam se da niko neće pomisliti: jadna...jer ja sam sposobna, moćna, jaka, izaći ću iz ovoga.
Ako se to, ipak ne dogodi brzo, biće vest za crnu hroniku, niko ne može toliko dugo biti jak.
Hvala vam što ste ovo pročitali.
Sve najbolje, nadam se do skorog virtuelnog susreta.
Naravno, ne treba je shvatiti bukvalno, to bi bile neodgovorne majke.
Smisao je da niko ne zna da čita misli druge osobe i da ima mnogo ljudi koji bi pomogli, samo da znaju šta nas to muči. Dakle, treba reći ljudima dobre volje svoj problem.
Mene muči problem koji je masovan u našoj zemlji, a i u okruženju.
Nezaposlenost. Mnogo je sličnih meni, svakom je svoja muka najteža, i možemo se izvući samo ako jedni drugima pomažemo, solidarnošću.
Ne želim da kukam, niti želim sažaljenje.
Želim pomoć.
Možda ima onih koji mogu i žele da pomognu.
Na žalost, samo 20% slobodnih radnih mesta se oglašava.
Ostalo se popunjava ne preko veze, već preko preporuke. To znači da se poslodavac kome treba kadar, raspituje kod prijatelja, poznanika, poslovnih saradnika da li nekog znaju ko bi mogao da radi na traženoj poziciji.
Možda do vas dođe takva informacija, možda vas neko pita, ili se možete raspitivati kod svojih prijatelja, poslovnih kontakata da li negde nekome treba takav kadar i dalje zamoliti da se i oni raspituju.
To se zove građenje mreže podrške za zapošljavanje.
Znam, jako je teško, ali nije nemoguće.
Ako neko želi da bude u mreži podrške za mog muža, diplomiranog ekonomistu sa iskustvom, može mi se javiti na mail.
Od sledećeg meseca zbog loše materijalne situacije neću imati net, nemam ga ni na poslu, ni na mobilnom telefonu, ali ću se snalaziti po negde da povremeno proverim poštu.
Na žalost, neću moći da zloupotrebljavam ničiju dobrotu, pa da vodim blog ili da visim na fejsu.
Iskreno se nadam da će uskoro biti bolje, predugo je bilo loše i da ću samo privremeno biti odsutna.
Bila je potrebna velika hrabrost da ovo napišem.
Nadam se da niko neće pomisliti: jadna...jer ja sam sposobna, moćna, jaka, izaći ću iz ovoga.
Ako se to, ipak ne dogodi brzo, biće vest za crnu hroniku, niko ne može toliko dugo biti jak.
Hvala vam što ste ovo pročitali.
Sve najbolje, nadam se do skorog virtuelnog susreta.
Draga Neno, teško je reći bilo šta poslije ovog posta. Kao što i sama kažeš, svakom je njegova muka najveći problem, ali da znaš da ima mnogo ljudi u sličnoj situaciji, nekako to nije samo lokalni problem, svuda je tako, i ovde gdje ja živim. Iskreno se nadam da će tvoja molba uroditi plodom i da će neko biti u prilici da ti pomogne. Očekujemo svi neka bolja vremena u kojima nas neće ubijati neizvjesnost misleći na sljedeći dan ili mjesec.
ОдговориИзбришиHvala draga na razumevanju.
ИзбришиSve što si napisala znam, kriza je svuda.
Ipak, mnogi odavde još uvek odlaze tamo da rade, čak i stariji ljudi...evo sutra rođak, istih godina kao moj muž odlazi da radi na građevini, zarađivaće otprilike pet puta više nego što bi ovde, a nema kvalifikacije, čisto fizikalisanje.
Kopipejstujem, šerujem, objavljujem - ne znam, možda i nema svrhe, možda smo izgubili bitku u koju nismo ni ušli, jer nismo za te igre, ali...ljudski je nadati se. Srećno.
ОдговориИзбришиNajviše od svega bih volela da izađete iz mučne situacije što pre. A ti ćeš,verujem,posle toga biti još jača...Kao što i sama vidiš,odlazak odavde bio je spas za mnoge...Srećno..držim palčeve
ОдговориИзбришиPoštovana ja bih Vam samo ovako pružila podršku u nadi da će se Vaš problem što prije riješiti, jer znate i onu narodnu " Niko ne zna šta donosi sutra" Ako Bog da to da bude sutra dobro. Veliki pozdrav sa nadom da će te se i vi uskoro javiti sa dobrim vijestima.
ОдговориИзбришиZao mi je sto bivamo prinudjeni da i ovakve stvari pisemo, i da u 21. veku moramo doci do toga da sitne stvari kao sto je Internet sebi moramo uskratiti :( Saosecam sa tobom i saljem pregrst snage i nade da izdrzis i docekas svoje sunce!
ОдговориИзбришиKineska poslovica kaže: Ne pada kiša svaki dan! Iskreno se nadam da će tako i kod tebe da bude :) A što se tiče zapošljavanja, situacija je i više nego očigledna, "para vrti gde burgija neće" a mislim i ako se plati to radno mesto da to nije sigurnost za posao... Sve razumem i ja čekam posao već dve godine i mislim da ću se načekati... Ako neštoo čujem, javljam :)
ОдговориИзбришиDraga Snezana,ima jedna izreka-"Svakom je svoja muka teska a moja si pogolema".90 % nas blogera sa ovih prostora je pobeglo u kreativnost da bi preziveo sve ove godine muke.Da pocnem da ti pricam sada bio bi to roman o meni i ljudima iz moje porodice i okruzenja.Jedini savet koji ti mogu dati je :"Ne jede pitu onaj ko ima nego ko je naucio".Prema tome ne odrici se interneta jer ti je ventil.Pozajmi pare i plati.Kriza je trenutna i natera nas da sagledamo situaciju iz druge perspektive i vidimo resenja.Koliko ja znam postoje mnoge stvari koje covek moze raditi da bi zaradio.Kapitalizam ti namece da ne mozes birati.Ako ostanes bez posla hvatas se za bilo sta sto donosi zaradu da se moze preziveti.A onda se kreces,upoznajes druge ljude,stvaras kontakte i mogucnosti se umnozavaju.Ja znam kod nas u gradu se mogu cuvati deca,stariji ljudi ili mnoge porodice se odlucuju da budu hraniteljske porodice jer na taj nacin nezaposleni clan porodice ima i platu i radni staz i ako voli decu i uzivanje.Svasta ima .Moja sestricina se na primer nije ni udala je kao dipl. ekonomista sa beogradskog fakulteta i strucnjak izvrsni ali radi u firmi koja ima ne naplacena potrazivanja i skoro dve godine ne prima platu nego po nekih 5000 dinara a putuje u drugi grad i donosi posao kuci.Za to vreme je u kreditnom birou u minusu i pakuje joj se kamata jer nema od cega da vrati kredit ,pa zbog toga i ne moze da nadje podsao u banci.Itd,,,itd.Mnogo je vise takvih prica.Ali doslo je surovo vreme da ko ne bude mogao da se snadje ili preorjentise nece bas dobro proci.Ne znam kolike su ti cerke ali moja starija cerka je pevala u srednjoj skoli i pomagala da prezivimo devedesete a sin dok je isao u srednju radio kao konobar i takodje imao za sebe i nas po malo.Udruzenim snagam je sve bolje.A ne znam da li si vernik ali kaze se da te bog pusti sdamo onoliko koliko mozes da izdrzis i onda se nadje resenje.Mozda je o ovo sto si otvorila dusu putkaz ka necemu boljem,Ljubim te i pozdravljam i isto smo i mi kao i ti razmisljali kako da zakrpimo sve rupe koje imamo a moramo.U ovoj zemlji je tako oduvek,koliko ja znam a imam 53.godine u avgustu.Posalji pismo sa presovanim cvecem i slikom svoje porodice predsedniku opstine.Ko zna svi salju mejlove,a ti budi drugacija.Ko zna?:))))
ОдговориИзбришиHvala svima.
ОдговориИзбришиSve o čemu pišete znam, i sve sam probala.
Što se tiče kontakata na internetu, imala sam ih, mnogo, mnogo, osima nekoliko lepih prijateljstava koja su mi dragocena, sa osobama koje su u sličnoj situaciji kao i ja ništa mi nisu doneli.
Slično se sličnom privlači.
Na Linkedinu, koji je kao sajt za takve stvari i muž i ja smo pisali sigurno više od hiljadu privatnih poruka, odgovore dobijamo od ljudi koji ne mogu da pomognu, oni koji mogu oglušuju se o naš apel.
No, svi ti, i oni koje poznajem veći deo života sete me se kad naprave prekršaj i ja pomažem koliko mogu, sa blagim ukusom gorčine, ali pomažem.
Verujem u Boga, ako mi je dao koliko mogu da izdržim, znači da još mogu, iako mi se čini da je predugo, jer nisu moji problemi nastali kad je muž ostao bez posla, to ih je samo uvećalo.
Rukotvorine,to retko koga zanima, a naročito ne predsednika opštine, nije zanimalo ni mnogo krupnije ribe do kojih sam došla :)
Sve vas grlim.
Misli pozitivno,zeli,vidi,zamisli ...Energija kruzi i vraca se.Veruj u cuda i cuda se desavaju.Isprobano.Poljubac:)))
ИзбришиDraga Neno, ja se bojim da nemam dovoljno životnog iskustva da bih te bilo šta posavetovala. I sama si rekla da već sve znaš i da si sve probala. Razumem bar donekle kako vam je jer je nama, kao porodici, prošla godina bila jako teška, ali imala sam osećaj da samo treba da izdržimo do Nove godine, valjda sam na to gledala kao na novi početak i zaista je sve krenulo na bolje (kuc, kuc). I ja verujem da nas Bog optereti samo problemima koje možemo da izdržimo i verujem da će uskoro za tvoju porodicu naići bolji, bezbrižniji period.
ОдговориИзбришиJa ću probati da pomognem, raspitaću se, pa ako nešto iskrsne, javljam ti na telefon.
Do tad ili do tvog sledećeg posta mislim na tebe i šaljem ti puno poljubaca.
Draga Snežana, žao mi je što proživljavate tako teške trenutke, čovjekova je prirodna potreba rad, međutim danas tu potrebu čini se zadovoljavaju samo pojedinci...i sama sam nezaposlena, ali još uvijek nekako izdržavamo uz suprugovu plaću, ne mogu ni zamisliti što bi bilo da i on ostane bez posla. Nadam se da će se dogoditi nešto i da ćete se izvući iz problema. Strašna je ova naša sadašnjost, najgore je što je čovjek bespomoćan i ne može ništa učiniti sam za sebe. Želim vam puno sreće i zdravlja, vjerujem da ćemo se opet čuti.
ОдговориИзбришиI hope things turn around soon & your husband finds employment!
ОдговориИзбришиJust stopped by to thank you for your kind comment on my blog!
Hugs
Dawn (Scotland) xx