Pages

15. 12. 2014.

Novogodišnje ludorije





Da malo razbijem svakodnevicu, odlučih da učestvujem u tematskom pisanju u grupi Blogeri na FB.
Od dve teme, odabrah ovu, a obe su mi teške.
Moram da priznam da ima više od deset godina od kada me novogodišnje ludorije ne dotiču. Možda sam ja pomalo skrenula s puta, pomalo luda, jer se svi normalni spremaju za slavlje i raduju.
Za mene je to samo promena kalendara, istekne 31. decembar, dođe 1. januar i ništa više.
Nekada sam imala nadu da će sledeća godina doneti nešto bolje, da ću i ja biti bolja. Uzalud. Svaka naredna godina, teža je prethodne, a ja sam sve starija, ali nisam i mudrija.
Svakodnevno se trudim da budem bolja, zašto bi taj jedan dan bio neka prekratnica? I moram priznati, u poslednje vreme, iako to ne želim, postajem gora, preosetljiva, nervozna, slaba, bezvoljna... Mnogo toga mi smeta, ali još uvek sam zadržala sposobnost da prećutim, da ne povredim nikoga. Retki su izuzeci, kad me neki postupak baš, baš zaboli.
Za mene su dani praznika samo prilika da se odmorim, ne radi se, evo ove godine, čitava četiri dana. S druge strane, kako uvek sedim kod kuće, to mi je nekako i gubljenje vremena, jer smo na poslu toliko opterećeni, da ne znam kako uopšte postižemo i ovo što postižemo, a često nam traže neke izveštaje, popise, izjašnjenja. Nije da baš volim da radim, platu su mi baš, baš puno smanjili, ali ja sam savesna i odgovorna, što odavno nije vrlina.
Primećujem ja da je već počela užurbanost, manična kupovina, to je zbog Svetog Nikole, a posle se ne primeti zatišje, nastavlja se za novogodišnje slavlje i za Božić. Moja mama i brat slave Svetog Nikolu. Brat je neoženjen, svake godine sam išla da pomognem mami. Ove godine prvi put neću moći da odem. Boli to.
Primećujem da se kite izlozi ispred kojih se ne zadržavam, da se ulice kite figurama i girlandama od lampica, i pitam se, kome to treba i koliko je gladne dece moglo dobiti novogodišnji paketić za te pare.
Danas sam u svom naselju, iz autobusa, spazila čoveka koji se popeo na krov kuće i postavlja ono kinesko svetlucavo crevo, crveno.
Pomislila sam kako je lepo što ima ljudi koji se raduju. Nema to mnogo veze sa spoljašnjim svetom, to je u nama, ali u meni je zamrlo.
Oni koji pažljivije prate moje krativne radove, možda su primetili da nikada ne radim tematske radove za praznike, osim po neku čestitku. U te radove je uloženo mnogo truda, a ne mislim da bilo ko želi da gleda Deda Mraza tokom leta. Opšti motivi su pogodni za svaku priliku.

Ipak, ne dam se ja, nateram sebe da uradim nešto za svoje dobro. Prijavila sam se za učešće u razmeni poklona na Fejsbuk grupi “Sve za dekupaž na jednom mestu”.
Samo kreativci mogu biti tako nesebični, deliti znanje i iskustvo, a sada, evo i poklone.
Ja sam danas poslala svoj. Želela sam da to ne bude nešto u vezi sa dekupažom, a ipak sam u paketić stavila nekoliko salveta. Pored minijaturne sličice od presovanog cveća i bookmarkera, uradila sam nešto u quilling tehnici. 





U ovoj tehnici sam spora i neprecizna, to se na fotografijama bolje vidi nego uživo, ali je volim.

Ne znam da li vam se dopada obrada teme. Ja ne umem drugačije, pišem baš onako kako mislim i osećam.
Čitaju ljudi koji me ne poznaju, pa kako im drago, možda neko razume, možda neko ne veruje, Ovo je napisano samo za moju dušu.

6 коментара:

  1. Prelep je svecnjak,Neno! A i cestitka,mislim da se bas odlicno snalazis u quillingu! Clan sam pomenute grupe na fb, ali cesto mi promakne mnogo toga, kada sam procitala tvoj post, obisla sam i grupu, svidjami se temao cemu nikadane pisem, mozda se i resim da napisem takav post, razmislicu. Znam i razumem kako se osecas, ali ponekad je jedino sto imamo ta vedrina duha, nemoj da klones, saljem ti jedno veeeliko okiceno <3

    ОдговориИзбриши
  2. Neno, prestani da se izvinjavaš što pišeš na svom blogu to što pišeš :) Oduševila me je jedna blogerka, žao mi je da joj nisam zapamtila ime, koja je napisala da joj niko ne pravi veliko spremanje na njenom blogu, a ako mu se ne sviđa, ćao, idi ;) Osim tog, meni se sviđa kako ti pišeš; racionalno, svedeno i jasno. Divno si uradila sve što si radila, ali, ja volim to što ti radiš, ne umem to da radim i možda nisam stručnjak baš, ali dozvoljavam sebi da znam sigurno šta je lepo i dobro. Sve ostalo je do drugih draga. Samo ti drži glavu iznad :D

    ОдговориИзбриши
  3. Meni prija kad neko piše kako misli i oseća.. Radovi su ti raskošni u bojama i vidi se da si se srcem dala u nihovu izradu. Novogdišnja čestitka je fantastična.. ko bi rekao da ne haješ za praznike ;)

    ОдговориИзбриши
  4. Gđo Maričić, divni radovi posebno čestitka. Upravu ste, većina ljudi se osjeća unazad par godina kao da su Novogodišnji praznici izgubili smisao.Nekad je sve bilo drugačije i sa više radosti.Danas je sve nekako izvještačeno.Nestali su iskreni osmjesi, zaboravio se pravi značaj praznika.Vi pišete iskreno,onako kako osjećate i hvala vam na tome.
    Šaljem Vam malo zimske čarolije,biće bolje!

    ОдговориИзбриши
  5. Mogu da razumem tvoje reči.
    Ključno je to da je radost u nama (ili pak nije). Do prošle godine sam obavezno kitila jelku. Eto prošle NISAM, možda ni ove neću. Prosto nema toga u meni!

    Svećnjak mi je baš baš lep! Mislim da tu nema neke nepreciznosti, koju pominješ. Baš je WAO :)

    ОдговориИзбриши
  6. Divni pokloni! I ja učestvujem u nekoj razmeni, ali nikako da stignem da pošaljem spremljene poklone. :-) Ovih dana :-) pozdrav

    ОдговориИзбриши

Hvala na vašem komentaru!

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.