Oduvek me je zanimala psihologija, i sve one knjige iz takozvane popularne psihologije, koje nam mogu pomoći da se bolje snalazimo u u stresnim vremenima. Čitala sam ih, počev od Puta kojim se ređe ide, do Tajne. Primenjivala sam onoliko koliko sam zapamtila, i koliko sam mogla. Sve naučeno davalo mi je podsticaj da ne posustajem u životnim izazovima.
Bilo je, naravno kriznih dana i to puno i često, ali sam ja uvek tražila rešenje, nalazila ga i preživela. Bilo je i suza, ali su mi one samo trenutno donosile olakšanje, učila sam da je rešenje u veri i pozitivnom stavu prema životu, učila sam sve više, da iz svake stvari koja nam se dogodi, možemo izvući nešto lepo, makar pouku.
Kad je moja ćerka bila mali đak, pa je plakala zbog četvorke, govorila sam joj: Da li znaš kako bi se neko obradovao da je dobio četvorku!
Slično tome, kad je izgubila ogrlicu sa medaljonom od fima, koja je poklon moje drage prijateljice, rekla sam: Kako će se radovati onaj ko je nađe.
Na mojoj listi blogova ima par sajtova koji se bave temom kolika je moć pozitivnog razmišljanja, Ne uspeva meni da koristim tu moć, ali sam sigurna da postoji, pa učim i vežbam svakodnevno.

Nedavno sam otkrila sajt koji svakodnevno širi lepotu i dobre stvari kojih ima, treba ih samo prepoznati. Posetite sajt 365 lepih dana, počnite da gledate na život drugim očoima, kao što činimo svi mi kreativci. Uskoro će tu biti objavljen i moj tekst.

Fotografije su ovog časa fotografisane, zalazak sunca, pogled sa moje terase, i cveće na mojoj terasi.