Moj izbor

Danas sam čula jednu vest koja me razočarala.

Zaista dugo verujem da sve zavisi od mene, od mog načina da kreiram stvari u svom životu. Verujem da je „nebo granica“, da sve možemo ako verujemo u svoje mogućnosti, ako umemo da volimo, da se radujemo svakodnevno, ako izaberemo da budemo srećni i živimo svoj san u svakom trenutku.

Posebno, verujem da treba da budemo zahvalni za sve što imamo, spisak može biti veoma dug i stalno se produžavati, samo ako umemo da prepoznamo stvari za koje ćemo biti zahvalni, Bogu, univerzumu, višoj energiji, zavisno od toga u šta verujemo. Jedan čuveni biolog, kojem nisam zapamtila ime, rekao je da je jedna ćelija suviše kompleksna da bi poverovao da je nastala slučajno. Svi smo u školi učili da je život nastao iz te jedne ćelije.

Kad osećamo zahvalnost, mi osećamo i sreću i zadovoljstvo zbog svega na čemu smo zahvalni, i to u naš život privlači još sreće i zadovoljstva.

Mi vidimo stvari onako kako smo odabrali da ih vidimo. Bar većinu stvari. Verovatno svi znate tu čuvenu krilaticu da optimista uvek vidi polupunu čašu, a pesimista polupraznu.

Kad oko sebe širimo ljubav i ljubaznost, dobijaćemo od ljudi oko nas sličan odgovor. Kad u ljudima otkrivamo i vidimo one pozitivne osobine koje svaki čovek ima, ta osoba će nam uvek i odgovoriti pozitivno.

Nismo sami. Ne možemo ništa učiniti sami. Potrebna nam je podrška i pomoć ljudi oko nas. Onoliko koliko od sebe dajemo, uvek će nam se vratiti, možda ne od iste osobe, ali Bog se postara da nam se to vrati od nekog od koga ništa nismo očekivali, tako se postiže ravnoteža. Jer, mi zaslužujemo da budemo srećni i zadovoljni, a bićemo to u tolikoj meri u kojoj i zaslužujemo.

Šta mislite, zašto već godinama radim svojim rukama?

Radila sam to i u vreme kada mi je suprug imao posao, i poklanjala svoje radove svima oko sebe, od srca. Činim to i sada, poklanjam, moje je zadovoljstvo u samom radu i radosti poklanjanja, iako bi mi zadnjih par godina dobro došlo i da nešto zaradim. Verujte, nije to razlog što radim sve te stvari. Razlog je što se tada osećam dobro. Prijaju mi pohvale, pohvala i osmeh su besplatni, a meni mnogo znače. volela bih da više prodajem, jer mi je novac, kao i svima potreban, a kroz novac se posebno i pokazuje da moji radovi imaju dovoljno lepote i kvaliteta da ih neko poželi.

Tako, da se vratim na početak.

Ta vest me je jedan, samo jedan kratki trenutak razočarala, nije prva u nizu sličnih vesti, ali sam u toj situaciji baš posebno verovala u pozitivan ishod. Ipak, odmah sam udahnula duboko,  otpustila taj osećaj razočarenja od sebe, i pomislila da je to zato što me očekuje nešto mnogo bolje. U najboljem trenutku za mene i moju porodicu. Kad sam došla kući, zagrlila sam svog muža, poljubila ga i rekla mu: „Ovo je znak da dolazi nešto još mnogo bolje, jer ti to zaslužuješ.“  Smešili smo se jedno drugom i razgovarali, držeći se za ruke.

Možda mi je potrebna mala pomoć mojih prijatelja, možda mi i vi možete pomoći, a da i ne znate kako. Ja ću vam pokazati, ako želite.

Zato je moj izbor da i dalje budem zadovoljna i srećna, zahvalna za sve što imam, da i dalje živim i uživam u sadašnjem trenutku, da i dalje svojim mislima i svojim stavom kreiram samo lepotu i radost u svom životu.

Zahvalna sam vam što ste pročitali moj tekst.