Dok slušam Đoleta...

Verujem da ima onih koji ne vole Đorđa Balaševića, ali u mojoj porodici svi ga obožavamo.
Ne samo njegovu muziku, već "čitav lik i delo". Zabavljač u svakom pogledu. Uz njega se smejemo i pevamo, ma koliko da briga imamo, a nema boljeg leka od toga.
Naletela sam na snimak njegovog koncerta na Kalemegdanu, pustila sam, slušalice (radi samo jedna) na uši i uživam. Doduše, imam problem sa slušalicama, stalno tražim nove, a to je zato što imam izuzetno male uši (na velikoj glavi i još većem-širem telu :)), pa mi samo spadaju :) , a one velike, što se stavljaju preko ušiju, ne voleeem :)
Uživajte sa mnom.

https://www.youtube.com/watch?v=g6Yi-gJt7a0

Vidim da će biti prikazano kao link, ali ne mari, da sada ne eksperimentišem.

Uz ovu muziku i humor, želim da se pohvalim poklonima koje sam dobila.

Prvo sam dobila dve preslatke, minijaturne beležnice od Bojane-Iza duge.

Zadivljena sam kako je precizno isečen papir, kao da je mašina radila, a ne vešti prsti naše Bojane.
Unutra su većinom beli listići, pa po neki u boji sa korica.

Dok sam bila u Čačku, poštari su radili. Tako sam po povratku kući zatekla ovu čarobnu lepoticu.

Čestitka dekorisana slamom, kao paučinom, došla je da me raduje. Uramiću je za večnost. Viđala sam ja i ranije radove od slame, ali ovakvu prefinjenost, nežnost, ovako tanke slamčice i preciznost još nisam videla.

Čestitku sam dobila od virtuelne prijateljice sa Fejsbuka. Tamo su osnovane dve grupe, pod nazivom Ja ovo umem da radim,  beogradska i novosadska. Ideja je da u današnje vreme nedostatka novca razmenjujemo svoje radove, svoje usluge, znanja i veštine, a novac je isključen. Umetnica se zove Jelena Slama Su :)

Hvala puno!

Od dugogišnje virtuelne prijateljice koja živi čak na Novom Zelandu, i koja je sjajna kuvarica, Dubravke, dobila sam izuzetno vredan poklon, koji će mi možda promeniti život. Dobila sam sesiju kod nekog Life coucha. To mi je baš potrebno, to je svima potrebno, svima nama koji verujemo u Više zakone, Zakon privlačenja, u Anđele, u to da smo samo privremeno fizički na ovoj planeti, svima nama koji pokušavamo da primenjujemo te principe, pa nam nedostaje ono nešto malo, sitno, da povežemo želju sa pozitivnom emocijom, da osećamo radost zbog te želje, a ne tugu što nam nije ispunjena. Jer bez pozitivne emocije, nema manifestacije.

To malo, to ću, čvrsto verujem u to, naučiti od nekog ko to živi i bolje ume.

Zahvaljujem, draga moja Dubravka, a tebe čekam kad dođeš u Beograd, da te zagrlim :)

Dok sam bila u Čačku, dolazio je kod moje mame i brata, mali bratanac (od brata od tetke) Jakov. Ovaj radosni dečak sa ove fotke :)

Već dugo kad se vidimo, mi pravimo čestitke. Zaista ga to zanima. Odmah je želeo da pravimo čestitke, ali to nije bilo moguće, jer je bila slava Sveti Nikola i kuća puna gostiju. Zato sam mu obećala par svojih čestitki i dosta materijala za izradu čestitki. Tako sam birala neke stvari koje bi on mogao i umeo koristiti. Isecala sam mu katron u raznim oblicima, za aplikacije, izabrala sam za njega neke stickere, i svašta još, uglavnom, napunila sam kesu.

Da sve bude baš savršeno, napravila sam za njega ove cvetiće quilling tehnikom.

Verujem da će on već ove godine obradovati nekoga čestitkama, možda prvo učiteljicu, jer on je đak-prvak.

Hvala vam na strpljenju da pročitate ovaj dugi post.

Želim vam prijatno nedeljno popodne, uživajte u pripremama za Božić, vi koji slavite u sredu, uživajte u pripremama za novogodišnje ludilo, i budite mi zdravi i veseli.

Grli vas Nena