Sve po malo

Bliže se praznici, a tako se obaveze gomilaju.
Nije baš da sve moramo, ali sve želimo što je našoj moći da bar svečano dočekamo Novu godinu, pa makar i ne bila bolja od ove, samo da dođe i da se neguje nada, jer je nada veoma važna.

I tako dok mi je ludnica na poslu, ali sam radosna što imam posao, dok su i kod kuće svi nekako napeti, osim Lenona, ja kraduckam vreme i radim po malo.
Dugo nisam radila qulling, pa sam se sada ponovo zagrejala za cvetiće, kad sam ih pravila Jakovu.

Radila sam jedan po jedan, kad ugrabim vreme i uradila ovo malo malečko. Seckala sam papirnu traku na milimetar, a opet nije sjajno složeno, onako pod konac. Pa, ne mari, ni u prirodi nije svaki cvetić isti.

Ove dve čestitke sam uradila ranije, vreme je da pokažem.

Ova prva je ovakva zahvaljujući nekom,meni nepoznatom materijalu koji sam dobila od Nataše, motiv je sam po sebi tako lep, da je bio dovoljan.

Ova je neka improvizacija, cvet je sa neke svadbe, sačuvan i sada iskorišćen :)

Bookmarekera sam napravila puno, ali dva po tri...skoro svi su poklonjeni, na moju radost i ostalo je samo ovo. 

Dakle, moraću ponovo u akciju.

Dakle, tako ja pokušavam da ulepšam poslednje dane ove godine. Trudim se da se prisećam lepih trenutaka, mada se oni neće vratiti. To što postoje, pruža nadu da će ih  biti još, uprkos svemu.

Svima koji sutra slave Badni dan, želim da ga lepo provedu u ljubavi sa bližnjima, i želim srećan Božić.

Zagrljaj svima :)