23.08.2012.

Bacila je sve nijz rijeku


...i pošla u drugi svijet. Koji, ima li bolji od ovoga. Kao verujuća, znam da ima, onaj posle ovozemaljskog života, samo tamo se ne može na silu, ako to uradiš, nećeš ući u carstvo Božje. Više zaista nemam volje da radim. Čemu to? Nisam zadovoljna sakupljačima prašine, uzaludno utrošenom energijom, tapšanjem po ramenu, pohvalama. Oprostite mi i nemojte napisati ni jedan jedini komentar. Oprostite, za te lepe reči ne mogu da kupim hleb, ćerki lek, ili ne daj Bože da pomislim da kupim sebi nešto novo, najjeftiniju kramu za lice, na primer. Oprostite, sama lepota rada i stvaralaštvo mi ne mogu doneti nikakvo zadovorljstvo. Oprostite, oprostite. Ovo su moji poslednji radovi. Ponovo ću raditi samo ako se dogodi čudo da ove prodam ili poklonim, ali za posebne prilike. Jer ko ne želi da odvoji bar jedan jedini dinar i ne poželi rad za sebe, na prazno hvali, mislim tu na one koji se ovim ne bave. Svako kome sam nešto poklonila bez povoda, taj poklon je vukao po ćoškovima kancelarije, nije ga ni kući odneo...toliko ga ceni. Ili ga je bacio negde da ne vidi svetlo dana, videla sam to u svim slučajevima. To se dešavalo na mom ranijem poslu. To isto na mom sadašnjem poslu, kada sam svima poklonila po bookmareker, i sada ih svakodnevno gledam da skupljaju prašinu sa olovkama u stalcima za olovke. ima tu i gorih priča o sudbini mojih poklona.
Ono što sam ja dobijala, ili koristim, kao etui od karmen, ili mi stoji na polici iznad mog stola, da svi vide, ili na polici u hodniku na ulazu u stan...prava mala izložba, svako ko mi dođe, obrati pažnju. Hvala devojke. Do čitanja.

7 коментара:

  1. Sve, sve, ali BAŠ sve razumem! Nemam šta da dodam, znaš kako mi je.

    ОдговориИзбриши
  2. Žao mi je što si se razočarala no potpuno te razumijem. Kad shvatiš da drugi ljudi ne cijene tvoj rad nego te samo kurtoazno hvale to djeluje kao hladan tuš...pa ipak, evo, ja se hobijem bavim nekako samo zbog sebe, i iako ne znam gdje ću više sa svim tim kanticama, bocama itd., uvijek pronađem neko mjesto za svu moju "djecu".:)A užitak koji osjećam kad stvaram ne može mi nitko platiti::)

    ОдговориИзбриши
  3. Poznat mi je taj osjećaj, nažalost! I mene često uhvati takva gorčina, pa napravim malo dulju pauzu i ne radim ništa.Onda se još gore osjećam!Vjeruješ li da sam na moru prodala samo dvije boce , a nosila sam 15 kom.Broš niti jedan.Podijelila veći broj njih!Još mi je gore kada nekim ( na svu sreću , mali ih je broj)nećakinjama poklanjam broševe , a one se smiju mom radu! I onda vidim nakon nekog vremena gdje nose one iz trgovačkih centara Made in China.Hvala Bogu, ipak je većina oduševljena onim što im darujem.To me tjera dalje i neću odustati jer sam jako ponosna na svoj rad i usrećuje me!Budi i ti jer si to zaslužila svakim svojim uratkom!!!

    ОдговориИзбриши
  4. Neno,vazno je da je poklonjeno od srca... a gde ce zavrsiti to zavisi od nivoa vaspitanja onoga koji prima poklon. Dakle nije problem u tebi i tvojim radovima...od mnogih nas pokloni zavrse zaboravljeni.. Glavu gore i nastavi dalje da izradjujes ove prelepe stvari

    ОдговориИзбриши
  5. Neno,vazno je da je poklonjeno od srca... a gde ce zavrsiti to zavisi od nivoa vaspitanja onoga koji prima poklon. Dakle nije problem u tebi i tvojim radovima...od mnogih nas pokloni zavrse zaboravljeni.. Glavu gore i nastavi dalje da izradjujes ove prelepe stvari

    ОдговориИзбриши
  6. Vazno je i prodati ! I to je motivacija za dalji rad .

    ОдговориИзбриши
  7. I ja te potpuno razumijem.U današnje vrijeme toliko je teško nešto prodati da je to nevjerojatno.I kod mene se skupilo svega i svačega, tako da sam smanjila radove, iako uživam u samoj izradi. Valjda će doći neka bolja vremena, nadajmo se.

    ОдговориИзбриши

Hvala na vašem komentaru!